Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 9

Црне Горе од 1992. године. С обзиром на то да је Југославија савезна држава и с обзиром на то да се у свакој савезној држави поставља питање надлежности за регулисање односа, па сходно томе и за регулисање радних односа, као и сви федерални устави тако и Устав СР Југославије методом енумерације (набрајања) утврђује надлежности савезне државе. То чине у чл. 77. Области у којима савезна држава преко својих органа утврђује политику. доноси и извршава савезне законе, друге прописе и опште акте, обезбеђује уставно-судску и судску заштиту уставотворац је у чл. 77 систематизовао у 12 група. И у југословенској федерацији, као уосталом и у другим федерацијама. савезној држави се оставља у надлежност све оно што је у заједничком интересу њених чланица да се на јединствен начин регулише. На основу пете и десете тачке ст. 1. чл. 77 може се закључити да је у интересу република чланица да и радни односи и социјално осигурање буду регулисани од стране савезне државе. Сигурно је да се без регулисања радних односа на нивоу федерације не може остварити принцип (основна одредба) из чл. 13. према коме СР Југославија представља јединствено привредно подручје и има јединствено тржиште. Према чл. 77 ст. 1 тач. 5 савезна држава је надлежна да регулише основе радних односа. Утврђивање основа радних односа подразумева да савезна држава утврђује систем основних права. обавеза и одговорности запослених лица и послодаваца на раду, из рада и на основу рада. Основна права и то индивидуална и колективна, као и основне обавезе и систем одговорности (који произлази из обавеза) представљају, у ствари, јединствене елементе система радних односа у Југославији. Републикама чланицама остаје да донесу норме којима ће доградити савезним законом успостављени систем радних односа и на тај начин обезбедити његово функционисање у свакодневном животу. Поред тога, оне могу да регулишу и неке друге односе који нису предмет регулисања савезног закона ако је то у њиховом интересу. То су, у ствари, они односи чије би регулисање од стране савезне државе значило превазилажење њене надлежности. Према томе, надлежност за регулисање радног односа у Југославији је подељена између савезне државе и федералних јединица. Савезна скупштина доноси савезне законе (чл. 78 Устава). О доношењу закона о основама радних односа одлучују оба већа равноправно, већином гласова савезних посланика у сваком од два већа (чл. 90). Међутим, према члану 79 Савезна скупштина може на заједнички предлог република чланица да у целини уреди материју радних односа. За сада до тога није дошло. Савезна скупштина је полазећи од чл. 77 ст. 1 тачка 5 донела Закон о основама радних односа. Међутим, савезна држава је надлежна такође према чл. 77 ст. 1 тачка 10 да регулише положај

Службени лист Р. Црне Горе. бр. 48/1992.