Radno i socijalno pravo
10 Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос
запослених у савезним органима и организацијама а према тачки и празнике СР Југославије. Ови закони још увек нису донети. Међутим. надлежност савезне државе да регулише одређена права запослених као и право незапослених утврђено је и у одређеним члановима који се налазе у Одељку 11 који носи назив: "Слободе, права и дужности човека и грађанина". Тако према чл. 55 ст. 2 Савезна држава својим законом регулише _ материјално обезбеђење лица за време привремене незапослености. И овај закон још није донесен. Поред тога у чл. 57 ст. ! утврђено је да савезна држава својим законом регулише остваривање права на штрајк. Овај закон“ је Савезна скупштина донела истовремено кад B Закон о основама радних односа. Такође, у чл. 66 је прописано да странац има слободе, права и дужности утврђене Уставом, савезним законом и међународним уговорима. Према овом члану, дакле, савезна држава је надлежна да регулише заснивање радног односа са страним држављанима. Она ни овај закон још није донела, па се и даље примењује Закон донет 1978. године. Кад је у питању остваривање других права утврђених у Одељку П Устав утврђује само то да се она остварују у складу са законом. Поставља се сада питање у чију надлежност спада регулиасње остваривања осталих права која Устав утврђује у свом одељку. За утврђивање надлежности за регулисање ових права користи се метод претпостављане надлежности. Овај метод Устав СРЈ је утврдио у својим основним одредбама у чл. 6 ст. 2 тако што је прописао да је република чланица суверена у питањима која нису овим уставом утврђена као надлежност СР Југославије. Пошто је, дакле, надлежност федерације одређена системом енумерације, онда следи закључак да све оно што није набројано да спада у ингеренције федерације. претпостаља се да то спада у надлежност република чланица. Да је уставотворац хтео да то буде у надлежности савезне државе он би то и утврдио. У чл. 77 утврђена је надлежност савезне државе и за доношење тзв. нематичних закона. То су они закони који регулишу неке друге односе као матичне, док радне односе регулишу у оној мери у којој је то неопходно да се изразе одређене специфичности у вршењу делатности која је главни предмет регулисања закона.
x
Службени лист СР Југославије. бр. 29/1996.