Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 11

Ш. ОДНОС САВЕЗНОГ И РЕПУБЛИЧКОГ ЗАКОНА

Основно питање које се поставља у односу између савезног закона о радним односима и републичких закона о радним односима тиче се међусобног односа њихове садржине. Прецизније речено оно се своди на обим надлежности у регулисању радних односа.

Савезни устав није користио метод енумерације код одређивања надлежност савезне државе у области регулисања радних односа. Дакле, он није у чл. 77 набројао која су то питања која треба да буду предмет регулисања радних односа. Уставотворац је надлежност федерације у области регулисања радних односа сместио у једну реч "основа". Дакле, федерација треба да се бави основама радних односа. Неки писци су речи "основа" давали значење једне флоскуле што значи празне речи. За ову реч не би се баш могло рећи да је празна реч. Пре би се могло рећи да је то непрецизна и неодређена реч која даје повода за различита тумачења. Остаје отворено питање шта се под "основама" подразумева, да ли основе у области радних односа или одредбе које треба да изразе и обезбеде систем, Ово је концепцијско питање али се чини да не треба раздвојити фактичко и нормативно. Систем норми, бар се тако чини, неопходно је да обезбеди функционисање _ јединствених основа друштвено-радних односа у Југославији. Једно од тумачења могло би да гласи да је савезна држава у одређивању садржине савезног закона доста слободна. Од тога да ли ће савезни законодавац имати ужи или шири приступ у регулисању материје радних односа на посредан начин ће бити и одређена надлежност републичких закона. Тако ако оно сузи садржину савезног закона аутоматски ће проширити садржину републичког закона и обрнуто. Устав Црне Горе не утврђује надлежност републике у области регулисања радних односа, као што не утврђује ни за друге односе, тако да се не зна обим републичке надлежности. Устав Републике Србије у члану 72 утврђује да република уређује и обезбеђује систем радних односа. Питање је да ли би овакво решење прихватио устав да је донет после усвајања устава СР Југославије. Ако се сада имају у виду решења републичких устава и решења садржана у савезном уставу, које је непрецизно, да се закључити да је устав употребљавајући непрецизан, али истовремено и еластичан термин, дао законодавцу подоста слободе у одређивању своје надлежности у регулисању радних односа а самим тим и доста широке могућности да утиче на обим надлежности република у материји радних односа.