Radno i socijalno pravo

С. Новаковић: Дисциплински поступак 167

може утврдити одговорност за повреду радне обавезе. Према одредби чл. 92. Закона о радним односима, дисциплински поступак се покреће на захтев директора или запосленог са посебним овлашћењима и одговорностима.

С обзиром на то да је директор и дисциплински орган, произлази да он самом себи подноси захтев за покретање дисциплинског поступка, уколико исти не поднесе запослени са посебним овлашћењима и одговорностима. Овакво решење је заиста нелогично, али је утврђено законом и недвосмислено је, па се мора поштовати. Запослени са посебним овлашћењима и одговорностима је лице које се налази на одређеном руководећем радном месту код послодавца. Законом није утврђено ко су запослени са посебним овлаш ћењима и одговорностима, као ни то којим се актом послодавца они одређују. У таквој ситуацији поменуто одређивање треба да буде предмет статута, односно општег акта о систематизацији радних места послодавца.

Захтев за покретање дисциплинског поступка треба разликовати од дисциплинске пријаве. Ово разликовање произлази из тога што захтев за покретање дисциплинског поступка, како је већ речено. могу поднети само директор и запослени са посебним овлашћењима и одговорностима, док дисциплинску пријаву може лицима овлашћеним за покретање дисциплинског поступка упутити сваки запослени код послодавца.

Захтев за покретање дисциплинског поступка против запосленог подноси се органу надлежном за изрицање мере (директору или запосленом са посебним овлашћењима и одговорностима), пошто тај орган утврђује постојање повреде радне обавезе и одговорности за ту повреду. Захтев се подноси у писменом облику, што значи да је поменута форма обавезна и да се усмени захтев не узима у разматрање. То подразумева да захтев буде и потписан од стране његовог подносиоца.

У вези са захевом за покретање дисциплинског поступка поставља се питање ко подноси овај захтев када је повреду радне обавезе учинио директор послодавца. Важећи прописи не пружају одговор на ово питање. Ту свакако не долази у обзир примена решења из норме чл. 92. Закона о радним односима, јер је апсурдно очекивати да директор против самог себе подноси захтев за покретање дисциплинског поступка. Исто тако, с обзиром на то да је запослени са посебним овлашћењима и одговорностима у подређеном положају према директору, то ни он не би могао да буде субјект покретања дисциплинског поступка против директора. Стога тај субјект треба да буде управни одбор, који је надлежан и да одлучује о дисциплинској одговорности директора, независно од тога што закон не говори о управном одбору као органу који има такво овлашћење.