Radno i socijalno pravo

22 Б. Шундерић: Закопи од значаја за радни однос

потрошње роба и пружања услуга на тржишту. Радни односи који се успостављају у процесу вршења ових делатности чине подгрупу односа на којој израста тзв. општи правни режим радних односа. Овај режим радних односа у највећој мери је утврђен у тзв. општим матичним законима о радним односима. То су савезни Закон о основима радних односа и републички Закон о радним односима. Међутим, треба напоменути да правни режим ове групе радних односа не одређују само ова два закона, већ да то чине и посебни закони који регулишу обављање појединих привредних делатности. Делатности ради чијег вршења се углавном успоставља ова подгрупа односа су привредне делатности, У привредне делатности, према Одлуци о утврђивању привредних и ванпривредних делатности!" спадају: индустрија и рударство, пољопривреда и рибарство. шумарство, водопривреда, грађевинарство, саобраћај и везе, трговина, угоститељство и туризам, занатство и личне услуге, стамбено-комуналне делатности, уређење насеља и простора, финансијске, техничке и пословне услуге. Организације и заједнице које су разврстане у ове области сматрају се организацијама и заједницама из области привреде. Обављање ових делатности регулисано је законима који у својим одредбама могу да садрже и норме којима се регулише радни однос запослених код послодавца који их обавља. Правило је да се регулишу само неки институти радног односа. То се по правилу чини кад је потребно да неки институт има одређене специфичности у односу на његов општи режим. Овде треба поменути и законе који регулишу оснивање, организацију и функционисање појединих јавних предузећа. И они могу садржати одредбе о радним односима у тим предузећима.

Постављање ових закона је нешто што је нужно. Општи закони о радним односима имају функцију да утврде општи модел радног односа И због тога се у њима не регулишу одређене специфичности у заснивању. функционисању и престанку радног односа у овим делатностима. Зато је сасвим природно да те специфичности утврде закони који регулишу вршење одређене делатности.

У поступку примене ови закони у материји радних односа коју регулишу имају, у односу на законе о радним односима карактер основног закона и непосредно се примењују. Они имају и карактер посебног закона и у односу на законе о радним односима имају предност у примени. Закони о радним односима као матични закони имају у овим случајевима карактер допунског закона. Они су, дакле, супсидијарни, допунски закони. Но, како посебни закони не регулишу у целини материју радних односа него само

1 Службени лист СФРЈ. бр. 14/1977. и 18/1980.