Radno i socijalno pravo
38 Р. Брковић: Запошљавање у омладинским и студентским задругама
4) Студентске задруге су облици нетржишног и непрофитног привређивања. За разлику од других задруга ова задруга се не оснива и не послује са уделима задругара. Студентска задруга се оснива као самостална економска организација задругара која се заснива на принципима солидарности и добровољности с циљем "стицања радних искустава, развијања способности и практичних знања за рад, изградње стваралачког
=
односа према раду и продуктивног коришћења слободног времена у току школовања и чекања на запослење и стицање средстава радом".!! Значи. задругари у пословање задруге улажу свој рад. жељу и потребу да тим радом, радећи код послодавца на његовим средствима, обезбеде себи средства ради задовољавања својих потреба. С тога, полазећи од циљева
ове задруге, није дозвољена провизија у вези са радом задругара.
Делатност студентске задруге остварује се.тако што задругари обављају стручне и друге послове за наручиоца посла (послодавца) а ради постизања горе наведених циљева. Значи, делатност ових задруга може се доста широко тумачити. Делатност мора бити уписана у судски регистар. У пракси, поставља се питање каква ће правна судбина бити ако задругари обављају и послове за које задруга није регистрована, а добили су упут од задруге за обављање тих послова. Сматрамо да штетне последице не сме да има треће лице под условом да је савесно, с тим што задруга може бити кажњена за привредни преступ, због тога што је задругару дала упут за обављање послова који не спадају у регистровану делатност.!2
Задругари се радно ангажују на основу упута-уговора. У студентском задругарству упут - уговор садржи следеће елементе: називи адреса студентске задруге; назив и адреса наручиоца посла (послодавац), име члана задруге са бројем чланске карте, односно ако се ангажује више задругара онда за све њих мора бити наведено име и презиме са бројем чланске карте; послови који треба да се изврше: потписи овлашћеног лица задруге; потврда којом наручиоц посла потврђује да је задругар (задругари) својим личним радом обавио уговорене послове, са бројем часова, са ценом по часу, као и укупан износ, укључујући и режијске трошкове, и на крају потпис наручиоца посла.
На основу наведених елемената упута-уговора може се закључити да је упут акт којим се, у правном смислу, задруга, задругар и наручилац посла правно обавезују да испуне обавезе које су у упуту наведене.
1 Вите: Б. Шундерић, Приручник за полагање правосудног испита (Радно право). Београд. 1998.
стр. 694.
= Р. Бусараци др.. Коментар Закона о задругама. Београд. 1996.. стр. 88.