Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Закони од значаја за радни однос 7

органу (нпр. за унутрашње послове), је посебни закон, док је Закон о радним односима у државним органима општи закон.

Постоји не тако мали број закона у правном систему Југославије који поред свог главног, основног, примарног предмета регулисања, регулишу и радне односе. Међутим, у вези са овим законима треба рећи да они не регулишу радне односе у целини него само материју одређених института радних односа. На пример, услове за заснивање радног односа, престанак радног односа, заштиту на раду или пак сметње за заснивање радног односа, услове за вођење штрајка, полагање стручног испита и друга питања. Углавном се ради о законима који регулишу обављање приврених и ванпривредних делатности (нпр. делатности високог школства, школа, здравствене заштите, пензијског и инвалидскг осигурања, вађења руде и минерала, грађевинарству, хемијској индустрији итд.) као и законима који регулишу структуру,организацију и функционисање одређених установа, државниох органа и јавних предузећа (универзитету, влади, судовима, електродистрибуцији и др.). Ови закони садрже норме којима регулишу само неке институте радног односа уграђујући у њих одређене специфичности у односу на њихов општи режиму. Потребе за специфичностима у режиму ових института произлазе из саме природе делатности и услова у којима се оне врше.

На пример, чл. 6. Закона о универзитету“ утврђује да је факултет образовно-научна, односно образовно-уметничка установа, која у оквиру своје матичне делатности обавља основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, као и облике стручног образовања и усавршавања. Више је него сигурно да је природа делатности факултета као чланова универзитета утицала да Закон о универзитету регулише услове за избор сарадника и наставника, као и поступак њиховог избора другачије него што је то утврђено у општем правном режиму заснивања радног односа. Према томе, овде су сами услови за избор и поступак избора примерени захтевима за вршење делатности у области научног, односно уметничког и образовног рада.

У законе који су од значаја за радни однос, тј. за остваривање права, обавеза и одговорности запослених спадају и закони који не регулишу радне односе али чије се одредбе примењују на одређене институте из радног односа и обезбеђују њихово функционисање. Дакле, одредбе ових закона се примењују у поступку примене одређених института радног односа. На пример, одредбе Закона о облигационим односима које регулишу штету и њену накнаду примењују се на одговорност за штету која

x Е

# Сл. гласник Р. Србије. бр. 54/199