Radno i socijalno pravo

166 3. Радуловић: Уговор о обављању дривремених и Џовремених Послова преко омладинских или суденшских задруга

би се потпуно обесмислило постојање предметне норме, а с друге стране Закон о раду би тиме довео до укидања једног института-омладинских и студентских задруга, који је предвиђен позитивним правом (Законом о задругама).

Друго, Закон о задругама не предвиђа могућност да задругар непосредно закључује уговор са послодавцем тако да се овде ради о међузаконској неусклађености при чему се може основано претпоставити да би норма из Закона о раду тешко издржала уставноправу проверу.

Треће, већ смо навели да Закон о задругама представља лех специалис у делу регулисања области омладинског и студентског задругарства у односу на Закон о раду који има својства лех генералиса је на један уопштен начин регулише питања из области рада генерално, а уопште је познато како се решава питање супремације у оваквим случајевима.

Четврто, у свим прописима из области социјалног осигурања задруга егзистира као обвезник уплате што даје свакако једну сигурност у убирању прихода фондова а тешко је претпоставити да би се наплата вршила са истом ефикасношћу ако би обвезник уплате био нпр. задругар лично. Невезано са ефикасношћу подвлачимо да би се у овом случају изгубио обвезник уплате што је недопустиво.

Пето, категорично становиште у примени ове норме које би захтевало да искљчиво уговор о привременим и повременим псоловима потписују Tj. закључују само послодавац и задругар без учешћа задруге би довело до такорећи непремостивих практичних проблема, а навешћемо и пример који смо навели и на сводној расправи приликом утврђивања предлога Закона о раду. Наиме, претпоставимо да један пекар има потребу да му се истовари камион брашна који стиже једном месечно за шта сигурно нема оправданости да стално запосли радника.

Ако би његов пословни партнер био задругар лично а не задруга поставља се низ питања: како да зна која лица имају статус задругара кад треба лично да их позове, ко ће да изради уговор о раду пекар или задругар очигледно да би то био проблем и једном и другом, ко ће да врши уплате друштвених обавеза а претходно да прати службене листове ради сазнњја о стопама пореза доприноса итд..

Очигледно је да послодавац у овом случају практично не би имао, иначе, законом гарантовану, могућност да користи најефиканцији начин да задовољи своје пословне интересе а да би задругар изгубио могућност да оствари потребну зараду што је законом предвиђено.