Radno i socijalno pravo

3. Радуловић: Уговор о обављању привремених и Повремених Послова 165

дреко омладинских или сшуденшских задруга

наручиоца један задругар обави посао у исто време (нпр. чувар заједничких пословних просторија).

На крају, треће, сматрамо да је уговор зкључен у тренутку када задругар донесе уговор наручиоцу посла, односно када га овај упути на рад. Очигледно је да је тек у том тренутку дошло до изражавања сагласности воља да задругар обави посао преко задруге чији је члан а за рачун наручиоца посла. Извршење обавеза из уговора се спроводи тако што задругар испуњава своју обавезу и личним радом обавља одређени привремени или повремени посао, наручилац посла врши плаћање задрузи и на крају задруга извршава своју обавезу према задругару исплатом његове зараде. Нпомињемо, да је приликом реализације овог правног посла, задруга обвезник обрачуна и уплате пореских и других државних обавеза које су увек знатно мање у односу на друге видове рада ван радног односа због преовлађујуће социјалне компоненте у овом правном послу.

Даље, можемо рећи да се ради о теретном уговору зато што је битан елеменат истих накнада коју задругар добија од наручиоца посла. Такође можемо рећи да се ради о комутативном уговору с обзиром да с у тренутку његовог закључења зна висина и узајамни однос престација, тако да се тачно зна ко шта прима и шта ко уговору дугује. У вези дужине трајања престације можемо рећи да се ради о уговору са трајним извршењем обавеза зато што се обавезе задругара никада не извршавају у једном моменту.

Одредбом члана 125. став |. Закона о раду прописано је да "Послодавац може за обављање привремених и повремених послова из члана 124. овог закона да закључи уговор са лицем које је члан омладинске или студентске задруге". До ступања на снагу Закона о раду важила је одредба коју смо означили на почетку чланка и која је гласила "Послодавац може за обављање одређен их послова, за које се не заснива радни однос да закључи уговор са одређеним лицем и то: .. уговор о обављању привремених и повремених послова преко омладинске и студентске задруге". Дакле, формулација која је раније важила је отклањала сваку сумњу у вези са тим ко је сауговарач послодавцу - то је била омладинска или студентска задруга. Формулација из Закона о раду је дозволила теоретску могућност да чак задруга уопште и не буде учесник предметног правног посла већ да се све обави на релацији задругара послодавац а што је практично гледано тешко изводљиво.

Прво, питање како би задруге опстале ако би сви задругари склопили непосредно са послодавцима уговоре што теоретски Закон о раду допушта

Затим, јасно је да би, у случају престанка рада задруга, престала да постоје и лица са статусом чланова омладинских и студентских задруга чиме