Radno i socijalno pravo

110 Б. Чолић: Права и обавезе директора и остваривање права запослених

6. ОТКАЗ УГОВОРА ОД СТРАНЕ ПОСЛОДАВЦА

Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну спосо

његово понашање и потребе послодавца и то у свим посебно утврђеним условима:

бност запосленог.

1. ако је утврђено да запослени не остварује резултате рада,

2. ако је утврђено да запослени нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради,

о

ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене уговором о раду,

4. ако не поштује радну дисциплину, односно ако је његово понашање

такво да не може да настави рад код послодавца. 5. ако запослени учини кривично дело на раду или у вези са радом,

6. ако се запослени не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа у смислу Закона о раду,

7. ако запослени злоупотреби боловање.

со

ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла (члан 101. став 1. и 2. Закона о раду).

Код отказних разлога из члана 101. став 1. тачка 1. Закона о раду основно спорно питање је утврђење на објективан начин да запослени не остварује резултате раде. Наиме, из поменуте одредбе се не може закључити како се утврђује да запослени не остварује одговарајуће резултате рада. Није одређен ни степен остваривања резултата рада као разлог за отказ уговора о раду запосленом. У сваком случају на основу појединачног колективног уговора, правилника о раду или садржине уговора о раду, тревало би објективизирати критеријуме неостваривања резултата рада због којих се може дати отказ уговора о раду запосленом. Оцену резултата рада и неостваривање резултата рада према нашем мишљењу могла би извршити комисија која је посебно именована за