Radno i socijalno pravo

П. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001. 139

У члану Ја. Упутства 92/85, трудна радница се дефинише као она која је о том свом стању обавестила послодавца, у сагласности са националним законодавством или националном праксом. Док послодавац не буде обавештен о трудноћи раднице, не отпочиње заштита материнства раднице. У Шпанији, заштита материнства отпочиње и ако послодавац није посебно обавештен, ако је био свестан трудноће раднице. У Ирској и Португалији послодавац мора бити обавештен написмено а може тражити и лекарско уверење које потврђује трудноћу. У Луксембургу, жена мора послати послодавцу препорученим писмом лекарско уверење да је трудна. У Аустрији послодавац мора бити информисан о трудноћи раднице и може захтевати лекарско уверење. Питање које се поставља да ли, ако је жена очигледно трудна али није формално обавестила послодавца, она губи заштиту по Упутству, чак и ако је у пракси послодавац свестан трудноће. У Грчкој заштита трудне жене од отпуштања није везана за знање послодавца о њеној трудноћи. То знање је ирелеванто, а жена и нема обавезу да открије свом послодавцу да је трудна (ово начело реарфирмише најновија одлука грчког Врховног суда - Зиргете Ступ Сош! Мо. 245/2002).

По питању домашаја обавезе информисања послодавца о трудноћи. изјаснио се и Европски суд правде (European Court of Justice - ECJ). Esponcxu суд правде донео је 4. октобра 2001. године mpecyzy y Kopuct Marianne BrandtNielsen (Tele Danmark case - Case С-109/00), која је отпуштена по основу тога што није информисала послодавца да је трудна, нашавши да је овакво отпуштање у супротности са чланом 5. Упутства 76/207 (the Equal Treatment Directive) H unaHom 10. YnytcrBa 92/85 (the Pregnant Workers Directive). Према томе, грчка судска пракса је на линији са Упутством 92/85 u 76/207. y интерпретацији Европског суда правде. По Европском суду правде у предмету бр. 109/00, ради се о дискриминацији, било да је запослење на одређено или на неодређено време, и без обзира на време трајања радног односа. Наведени чланови наведених упутстава, по суду, забрањују отпуштање по основу трудноће за случај да жена пропусти да информише послодавца да је трудна чак ако је била свесна тога када је закључивала уговор о раду, као и онда када жена, због трудноће, није могла да ради. Исто тако, чињеница да је жена примљена као temporary worker, qa обавља привремени посао, ирелевантна је за другачије тумачење наведених чланова наведених упутстава. Иначе, трудна жена има право да не открије своју трудноћу приликом разговора око пријема ако послодавац нема право да трудноћу узме у обзир. Ако је послодавац закључио са трудном женом

which, by reason of their nature or the context in which they are carried out, the sex of the worker constitutes a determining factor.