Radno i socijalno pravo
П. Спасић: Заштита материнства запослених жена са освртом на решења српског Закона о раду из 2001. 143
Шведска __| 60 дана пре претпостављеног датума порођаја, после рођења почиње мајчино родитељско одсуство. 75% зараде.
Велика Британија | 14 недеља- најмање 2 се узимају после рођења, највише 11
| пре рођења. 90% зараде за 6 месеци, за осталих 12 месеци одговарајућу накнаду из здравственог осигурања.
Извор: EU childcare network (1994) and Comunission report on the implementation of the pregnant workers Directive (1999).
(4) Право на илаћени прекид рада ради обављања иослепорођајних прегледа (те ОР Тог апге-пата] ехапипапоп5), у складу са националним законодавством и/или праксом, ако такви прегледи (испитивања) треба да се обаве у току радног времена (члан 9. Упутства 92/85);
(5) Забрана оштуштшања (ртоћђиоп ор фзпизкај)22; забрана се односи на период рачунат од почетка трудноће до краја породиљског одсуства, али није забрањено отпуштање у случајевима који немају везе са жениним стањем, и у том случају послодавац има обавезу да у писменој форми наведе правоваљано потврђен основ отпуштања: (ће етрјоуег тиз cite duly substantiated grounds for her dismissal in упипа (члан 10.2 Упутства 92/85). Треба додати, да према члану 4. Упутства 97/80, на туженику (послодавцу) лежи обавеза доказивања пред судом да приликом отпуштања. трудне жене није било нарушавања принципа једнаког третмана, односно
да основ отпуштања није повезан са трудноћом 23 У тумачењу Европског суда правде (пресуда од 4. октобра 2001, Сазе С-438/99 Jimenez Melgar), Упутство 92/85 не прави разлику, по питању заштите од отпуштања трудних
Треба истећи, Упутство 92/85 не предвиђа женино право да се врати на псти посао. или на неки други одговарајући посао, по истеку породиљског одсуства (ово право предвиђају национална законодавства појединих држава чланица ЕУ, као што су Ирска, Луксембург. Финска и Велика Британија).
Burden of proof \. Member States shall take such measures as are necessary, in accordance with their national judicial systems, to ensure that, when persons who consider themselves wronged because the principle of equal treatment has not been applied to them establish, before a court or other competent authority, facts from which it may be presumed that there has been direct or indirect discrimination, it shall be for the respondent to prove that there has been no breach of the principle of equal treatment.
2. This Directive shall not prevent Member States from introducing rules of evidence which are more favourable to plaintiffs. 3. Member States need not apply paragraph | to proceedings in which it is for the court or competent body to investigate the facts of the case.