Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Радни однос 43

нормативног система свакако да зависи, пре свега, од материјалних претпоставки за његову примену од других делова нормативног система као и од организовања и функционисања правне државе, а посебно независног судства. Међутим, у нормативни систем се увек пројектују и одређена очекивања од њега у погледу афирмације неких нових института који би

паппаваплпи соппећетт ти помак У naonniy nanuuy aniaca Tarn ta ¥y ool mu чапразили одроцепи помак у развоју радних одпоса. хако да у оној мери у

којој не буду створене струковске, материјалне и правне претпоставке за њихову примену они ће у закону или другом акту постојати само номинално а не и стварно између нормативно пројектованих нових института и реалног стања односа неће бити подударности.

На основу нормативног стања односа се приступа одређивању правног значења појма радног односа. Одмах треба рећи да ни савезни законодавац у Закону о основама радни однос нити пак републички законодавац у закону о радним односима не дају дефиницију радног односа. Разуме се да то и није посао законодаваца, па самим тим ни закон не треба да се бави регулисањем дефиниције радног односа. Међутим. правна струка је позвана да на основу укупне анализе система норми које су садржане у ова два закона одреди прави појам радног односа. Држећи се наведене основе, дефинисани радни однос са правног аспекта могао би да се одреди као институционализована веза између послодавца и запосленог (радника) која се успоставља на основу слободне изражене сагласности њихових воља и остварује у организованим облицима рада у којима запослени врши рад под управом послодавца и на основу тога стиче одређену зараду.

Шта то значи да је радни однос институционализована веза2 То значи да је сагласност воља и садржина сагласности (оно чему је постигнута сагласност) материјализована у одређеном индивидуалном правном акту. Тај акт према чл. 1 и чл. 2 савезног закона и чл. 1 ст, Ти чл. 2 републичког закона може бити уговор о раду или акт надлежног органа. Уговор о раду. према _ наведеним _ члановима O6a закона представља — акт институционализације воља субјеката радног односа који се заснива са предузећем, другим правним или физичким лицем. Акт надлежног органа представља акт институционализације воља субјеката радног односа који се заснивао у државном органу и организацији, органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе. Према чл. 8 Закона о радним односима. у државним органима Р. Србије појам "акт државног органа" подразумева три врсте аката и то: 1. акт о избору односно постављењу на функцију; 2. одлуку функционера који руководи државним органом о избору између пријављених кандидата и 3. споразум о преузимању запосленог из другог државног органа. Оба закона савезни у