Radno i socijalno pravo

44 Б. Шундерић: Радни однос

чл, 1 и републички у чл. 1, ст. 1 утврђују да се радни однос заснива уговором о раду. Међутим, кад је у питању радни однос у државном органу и организацији, органу и организацији јединице територијалне аутономије и локалне самоуправе савезни закон у чл. 2 а републички Закон у чл. 1 став 2 утврђују да се радни однос заснива на основу акта државног органа. Према томе, уговор о раду са становишта законских норми представља акт заснивања радног односа, док акт државног органа представља акт на основу кога се заснива радни однос. Према већ поменутом закону о радним односима у државним органима Р. Србије радни однос се заснива даном

ступања на рад лица које је изабрано односно постављено или преузето (чл. 8 er. 2)

Радни однос је однос између послодавца и запосленог. Закон о основама радних односа под термин "послодавац" подводи предузећа, друга правна или физичка лица (чл. 1). Ови субјекти се, дакле, појављују у функцији послодавца. Из овог члана би се могло закључити да је послодавац овог члана оно лице (предузеће, друго правно лице и физичко лице) које заснива радни однос са запосленим лицем. Тај однос између њих се успоставља по основу рада. Извор радног односа је, дакле, потреба вршења рада. Међутим, овај закон у чл. 2 под појам послодавца подводи и државу, односно јединие локалне самоуправе. Закон о радним односима Р. Србије под послодавцем подразумева домаће и страно правно и физичко лице.

Досадашње напомене које су дате у вези указиваја на правни појам радног односа и у вези са субјектима радног односа указују, бар се нама тако чини, на неке полазне основе за одређивање појма послодавца као субјекта радног односа. Те полазне основе, чини се биле би следежће, прво, да послодавац лице које испуњава услове да буде субјект права а које може бити правно или физичко, домаће или страно, друго, да то лице организује вршење неког рада у одређеном организационом облику (предузеће. установа, државни орган, радња итд.) у коме управља пословањем и радом, треће, да то лице ангажује друго лице ради вршења рада (има запослена лица) и четврто, да ангажовање других лица врши индивидуалним правним актима којима заснива радни однос са њима односно по основу којих заснива радни однос са њима (уговор о раду, акт надлежног органа). Овде су наведени формално-правни и материјално-правни елементи послодавца као субјекта радног односа. Први и четврти су формално-правни елементи, а други и трећи су материјално-правни. Неспорно је да су примарна његова три обележја а то су: 1. обављање одређене делатности; 2. запослено особље (персонал) и 3. управљање пословањем и радом. Поставља се