Radno i socijalno pravo

Б. Шундерић: Радни однос 49

друштвено-правном смислу. Она произлази и заснива се на праву својине на средствима рада и пошто је елеменат овлашћења која произилазе из својине она, у ствари, значи вршење власти од стране послодавца у органиченом организационом облику рада. Власт послодавца подразумева нормативну власт, наредбодавну власт и дисциплинску власт. У позитивном законодавству у Југославији елеменат субординације је најдоследније спроведен и оличен је у многобројним овлашћењима директора. О томе ће бити речи у излагањима које следе.

Радни однос је облик вршења плаћеног рада. Плаћеност рада је битна и опште обележје рада који се врши у радном односу. Међутим, треба рећи да се елеменат плаћености појављује као елеменат и у другим трапним односима. Међутим, треба исто тако рећи да се накнаде за рад којеа чини битан елеменат и у другим правним односима (нпр. уговора о оправци одређене ствари или изради одређеног предмета) разликује по правном режиму и начину утврђивања. Елеменат плаћености се изражава у праву запосленог на одговарајућој заради. Запосленом се право на зараду јамчи уставима и регулише законом и колективним уговором. Тако да послодавац и радник индивидуалним уговором о раду не могу утврдити зараду у мањем износу од износа који је предвиђен законом и колективним уговором нити могу утврђивати неповољније услове за њено стицање. Држава законом регулише зараду пре свега из разлога заштите запосленог. Заштиту запосленог треба схватити у смислу да му се обезбеди да по основу свог рада заради најмање у висини којом ће да обезбеди минимум социјалне сигурности себи и породици. У основи државног регулисања зарада лежи превасходно социјални критеријум, али и ту да успоставе основе за колективно уговарање зарада. Колективно преговарање о зарадама би, пре свега, требало да се заснива на економским критеријумима и да буде у функцији афирмације способности а самим тим и подизања продуктивности рада. Међутим, и лица која врше самостални рад чине то да би остварила зараду. Каква је разлика између њихове зараде и зараде запосленог" На пример, власник занатске радње за израду и оправку одређених предмета уговори са одређеним лицем да му изради одређени предмет. Битни елементи овог уговора су, с једне стране обавеза самосталног занатлије да у одређеном року изради одређени предмет и право да у моменту предаје ствари добије одређену цену а, с друге стране, обавеза наручиоца је да исплати цену у моменту предаје ствари и права да му се ствар преда. Овде је од интереса цена израде стрвари, тј. зарада самосталног занатлије. Цена може бити одређена административно, тј. одлуком државног органа или органа локалне јединице. Ако је то тако онда странке немају о чему да преговарају. Ако је одређена максимална цена наручилац посла може у