Radno i socijalno pravo

50 Б. Шундерић: Радни однос

преговорима настојати да ту цену снизи. Међутим, ако цена није административно одређена онда се она формира слободно на тржишту. У преговорима вршилац самосталног рада ће искључиво водити рачуна о економским критеријумима при одређивању висине накнаде. Или, на пример, цене рада за обављање сезонских послова у пољопривреди између

rex т о ~ x 2 т e ¥ власника пој Љљопривредног земљишта и лица које ангажује завршено

послове. Ту стране слободно уговарају цену на тржишту. Овде се ради о тзв. класичном тржишту на коме долази до непосредног контакта између понудиоца посла и лица која нуде своју радну снагу. Углавном се овде формира локално тржиште рада на коме односи понуде и потражње гарантују зараде. Такође, треба напоменути да на формирање зарада могу да утичу и месни и професионални обичаји. Дакле, систем формирања зарада за рад који чини (основ успостављања других правних односа се разликује битно од система формирања зарада запослених у радном односу.

ОДСЕК Ш

Законски основи за разврставање радних односа

Кад се говори о примени закона који реглишу радни однос или закона који садрже норме којима се регулише и радни однос неопходно је. бар се нама тако чини, да се укаже и на то да позитивно законодавство даје основа да се изврши груписање радних односа. Треба имати у виду да радни односи у друштвеној структури представљају једну од врста друштвених односа која се по својим битним обележјима разликује од других врста друштвених односа, па чак и од оних односа који се такође успостављају поводом вршења одређеног рада. Сигурно је да у оквиру ове врсте друштвених односа постоје одређене групе односа које, поред заједничких особина, имају и неке посебности а које чини се, пре свега, произилазе из природе делатности ради чијег вршења се и успостављају.

Позитивно законодавство даје основа да се изврши груписање радних односа с обзиром на природу делатности коју обављају послодавци. Имајући у виду да се послодавци могу поделити на три групе полазећи од делатности које обављају, то се и радни односи који се заснивају управо ради обављања тих делатности могу поделити на три групе. Ова подела израз је специфичности самих делатности ради чијег вршења се они