Radno i socijalno pravo

58 Р. Брковић, Б: Урдаревић: Радна арбитража

спорова 3, Тек седамдесетих година прошлог века, тачније, 1975. године формирана је Служба за саветовање, мирење и арбитражу (АЦАС), која се данас бави питањима признавања преговарачких права синдикату од стране послодавца и одређује које информације у вези са пословањем свог предузећа је послодавац дужан да достави запосленима, односно синдикату са којим је закључио колективни уговор о раду é

Упоредо са применом радне арбитраже у најразвијенијим земљама света, овај метод мирног рашавања спорова почиње да се користи и у осталим земљама. Пуну афирмацију стиче тек након Другог светског рата. Арбитража је своје место нашла и у актима Међународне организације рада, која јој је посветила Препоруку бр. 92 о добровољном мирењу и арбитражи.

2. ЗНАЧАЈ РАДНЕ АРБИТРАЖЕ

Арбитража се може примењивати свуда где је могућ договор и компромис». Њена велика предност у односу на судско решавање спорова је ефикасност, која је у непосредној вези са једним другим правилом арбитражног решавања спорова-правилом једностепености. Другим речима, арбитражном одлуком се правоснажно окончава радни спор. Оваква одлука се може побијати само у ограниченом броју случајева који су лимитирани и прецизно наведени. Поступак за оспоравање арбитражне одлуке покреће се подношењем тужбе надлежном суду.

Пракса развијених земаља тржишне привреде је показала да се арбитражи обично приступа после неуспелог мирења и посредовања. Разлог зашто у приватном сектору стране у спору прибегавају овим методима може се тражити у томе, да не желе да се лише права на колективну акцију у случају прибегавања арбитражи и незадовољства њеном одлуком. Отуда не изненађује податак да је арбитража за радне спорове много популарнија у јавном сектору у коме ионако не постоји

Сенад Јаларевић, "Решавање радних спорова мирним путем у теорији и пракси". (Докторска дисертација), Нови Сад, 2000, стр. 124.

Бранко А Лубарда, ор. с, стр. 124.

Сенад Јашаревић, ор.сн, стр. 122.