Radno i socijalno pravo
Тодор Каламантиев
других правних лица која врше делатност јавних служби, државних органа и органа јединица локалне самоуправе.
Питање са којим ће законодавац сигурно морати да се позабави у будућности и да понуди решење у духу постојећег закона о трговачким друштвима је правни положај пословодног органа, односно законског заступника послодавца у делу права и обавеза из радног односа као један од субјеката радног односа. Интервенција законодавства у овом делу нужно ће изазвати промене у члану 6. Закона о радним односима. Овом приликом бисмо желели да укажемо на мишљење према коме руководећи орган, односно законски заступник су лица која нису у радном односу. Права и обавезе из радних односа ових лица, када се именују на ове функције, остварују се у обиму и у сагласности са условима утврђеним у менаџерском уговору, који је правни основ за њихово конкретно радно ангажовање.
3. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Заснивање радног односа, тј. запошљавање представља основни сегмент радног односа и његову најважију фазу. Запошљавање радника представља крупан (важан) социјални и друштвено-политички проблем и његово решавање пре свега зависи од успостављених продукционих односа, од развоја науке, технике, степена опште и радне културе, а не мало значење у превазилажењу овог проблема имају и нормативна решења садржана у закону из области радних односа и радно-правна теорија која се изграђује на критичкој анализи постојеће законске регулативе. Управо зато, радно право у делу заснивања радног односа треба да почива на оригиналној легислативи, која треба да обезбеди сигурност при запошљавању и одређену социјалну сигурност. Тачно утврђена правила у поступку за заснивање радног односа, представљају значајан фактор економске и социјалне стабилности сваког организованог друштва независно од дида и карактера друштвено-економске формације у којој се развијају радни односи.
Заснивање радних односа радника, у правном систему Републике МАкедоније темеље се на основном уставном начелу којим се гарантује слобода рада. Сагласно овом начелу, свако има право на рад, слободан избор при запошљавању, заштиту на раду и материјалну обезбеђеност за време привремене незапослености. '" Садржина слободе рада као основно уставно начело, допуњено је са доступношћу сваког радног места и забраном присилног рада. Устав Републике Македоније утврђује да се забрањује присилни рад. Забрањујући присилни рад, устав забрањује и све форме присиле у раду и у вези са радом.
Надаље, Устав Републике Македоније заснивање радних односа радника подводи под начело равноправности према коме “је свакоме под једнаким условима доступно свако радно место."'5 Исто тако, преко заснивања радних
14
Устав Републике Македоније, чл. 32. ст. 1. 15 И
Устав Републике Македоније, чл. 11. ст. 3. 16
Устав Републике Македоније, чл.