Radno i socijalno pravo
поступка. Запослени у државним органима и постављена лица дисциплински су одговорни за повреду радних обавеза и дужности. Све повреде радних обавеза су подељене на лакше и теже. Најновије измене и допуне поменутог закона ("Службени лист Републике Србије", бр. 39/02), појачавају и пооштравају дисциплинску одговорност запослених и постављених лица и новчане казне утврђују и као казне за теже повреде радних обавеза.
Новом одредбом члана 58. став 1. тачка 1 - 4. Закона о радним односима у државним органима, као лакше повреде радних обавеза утврђене су: 1) неблаговремен долазак на посао и одлазак с посла пре истека радног времена или неоправдано одсуствовање с посла за време кад је обавезна присутност, 2) несавесно чување службених списа или података, 3) неоправдан изостанак с посла један радни дан, 4) необавештавање о пропустима у вези са заштитом на раду. За све лакше повреде радних обавеза може се изрећи новчана казна у висини до 20% од једномесечног износа плате исплаћене за месец у коме је одлука донета.
Измењеном одредбом члана 59. Закона о радним односима у државним органима утврђено је која понашања запослених и постављених лица представљају теже повреде радних обавеза као што су: 1) неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно вршење радних и других обавеза, 2) чланство у органима политичких странака или изражавање и заступање политичких опредељења у обављању послова у државном органу, 3) злоупотреба службеног положаја или прекорачење овлашћања, 4) незаконито располагање материјалним средствима, 5) одбијање послова радног места на које је запослени распоређен или одбијање налога функционера KOjH руководи државним органом, односно непосредног руководиоца без оправданих разлога.
Према изменама и допунама Закона о радним односима у државним органима ("Службени гласник РС" бр. 39/02), стављене су ван снаге одредбе члана 59. став 1. тачка 9, 10, 11 и 12. Закона, где су као теже повреде радних обавеза били предвиђени: 1) неостваривање очекиваних радних резултата током три узастопна месеца из неоправданих разлога, 2) повреда прописа о заштити на раду, заштити од пожара, експлозије или других елементарних непогода, 3) изазивање веће материјалне штете ако је до ње дошло умишљајем или свесног нехата и давање нетачних података о којима се запослени у државним органима доводе у заблуду у погледу остваривања права из радног односа и 4) онемогућавање увида у списе који су запосленом потребни за остваривање његових права.
140