Radno i socijalno pravo

искидани ланац који формира “оквир“ права и друштвених односа тако да су сви други, као нпр. рад, овим фрагментима потчињени.

Ако узмемо за пример: атомско, хемијско и биолошко оружје (оружје за масовно уништавање како се то свакодневним говором означава), та оружја су настала кроз одлуке доношене по “фазамна". Te “dbase” отприлике иду овако: прво одлуке о истраживању, експериментима, па затим о производњи оружја. Ове одлуке доносе шефови држава, али и министри, генерали и други, па чак и тајне службе, војни функционери и сл.

Неке од тих “фазних одлука" (сегмента) су морално и правно сигурно недопуштене. Неке могу у "фазама" бити допуштене. Оне

сачињавају "ланац" разних комбинација: законитости (незаконитости), _ легитимност · (нелегитимности) – моралности (аморалности).

Све одлуке (и “рад који стоји иза њих) често не подлежу ни претходној нити накнадној потврди, упркос чињеници да их, по правилу не доноси, законодавни орган.

Законодавни орган индиректно учествује у овим одлукама кроз одлуке о буџетском финансирању, којом приликом се полази од претумбације легитимности пројеката и подухвата. На овај начин се, међутим, добија само потврда законитости финансирања, која има изглед (и третман) пуне законитости “пројекта (рада, ризика, случајних деструкција а касније и намерних деструкција — кроз ратне акције). Рад који се обавља у тој области је радно право, али не и у другим димензијама контролисан.

Нема провере допуштености таквог рада. Најважнија провера је убојитост средстава! Питање “колатералних" штета (и опасности) у производњи, транспорту, складиштењу, и војној употреби је ирелевантно. То значи да је производња разних деструкција за живи свет, и планету земљу, која се на овај начин “производи“ и остварује, ирелевантно, а правно индиректно допуштена.

Није, дакле, једини, нити главни проблем, то што се поменуте одлуке – доносе ван демократске контроле, већ то што се доносе ван било које контроле.

Ако се притом дода да и одлуке о употреби тих средстава доносе појединци и “службе", онда је катастрофа потпуна. Истина као што је поменуто да у демократским друштвима законодавни органи одлучујући о средствима за финансирање, одлучују индиректно о пројектима, везаним за производњу и употребу оружја. То је, међутим, сведено на питање одобравања буџета за војне потребе, и евентуално додатних средстава, а не одлучивање о