Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 83

односа и других форми рада постоји мноштво извора радног права којима се гарантују основна права човека закључно са прописивањем корпуса нових права из радног права. Наиме, у свету рада радни односи и социјално осигурање регулисани су бројним актима како универзалног карактера тако и актима регионалног карактера и на крају актима сваке државе понаособ. Стога реафирмација класичног радног права у сваком друштву зависи од тога у којој је мери усклађено радно право сваке средине са универзалним правним актима и актима регионалног карактера, а који се односе на регулисање основних права из радног односа и других форми рада. У мери у којој је хармонизација националног права са наведеним актима извршена зависиће и степен остваривања права запослених. Стога, неопходно је да свака демократска држава посебну пажњу посвети остваривању права која су прописана у конвенцијама, препорукама Међународне организације рада и актима регионалних организација, пре свега актима Европске Уније.

UW

На основу горе написаног, чини нам се да је потребно да укажемо на основне чињенице које су од пресудног значаја за реафирмацију класичног радног права на овдашњим просторима.

Прво, морамо констатовати да уставни систем сада већ бивше СР Југославије више не постоји. Почетком 2003. године установљен је нови уставни систем Државне Заједнице Србије и Црне Горе доношењем Уставне повеље којом се на другачији начин уређују односи између чланица бивше федерације, тј. између Републике Србије и Републике Црне Горе. Напокон, после свих проблема који су последњу деценију ХХ века пратили држављане бивше Југославије, намерно или случајно (време ће показати) избрисана је држава Југославија и створена је нова уставна заједница Србије и Црне Горе. Према Повељи ради се о државној заједници са новим и другачијим Уставним системом у односу на ранији. Наведену Уставну повељу правно је оживотворио Закон за њено спровођење -. Након усвајања ових аката усвојена је и Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама 3.

Друго, након извршених уставних промена Државна заједница Србија и Црна Гора постала је члан најстарије европске

2 Оба правна акта објављена су у званичном гласилу нове државне заједнице, тј. "Сл. лист СЦГ", бр.1/2003 3 "Сл. лист СЦГ", бр.6/2003

81.