Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2003., S. 88

развијено немачко радно право (више: Brox/Rutthes, Arbeitsrecht, 15 auflage, Stuttgart;Berlin:Koln..., 2002). Немачку смо узели као адекватан пример јер је њено радно право доста разуђено уз, како смо навели, парцијално регулисање великог броја права из радног односа. Занимљиво је истаћи да данас у Немачкој добар део права која се тичу: закључивања уговора о раду, отказу, зарадама и другим примањима регулисана су Немачким грађанским законом из 1896. године. Но, и поред наведеног Немачка је једна од значајних европских држава која је заштиту права из радних односа и социјалног осигурања подигла на највиши ниво. Заштита права из радних односа остварује се пред: првостепеним радним судом, земаљским радним судом и савезним радним судом, а спорови из социјалног осигурања решавају се пред социјалним судовима који Cy као и радни судови специјализовани судови. Осим Немачке довољна су нам и искуства Пољске (више:2.5ају/а, Ргау/о Ртасу, Варшава, 2001. године) и Словеније која је своју радноправну регулативу скоро у потпуности хармонизовала са Европском Унијом чији равноправни члан треба да постане 2004. године. Можда би за почетак, било довољно основати радне судове који би решавали спорове из целокупне радноправне области,

На крају, да би се у Србији и Црној Гори остварила реафирмација класичног радног права потребно је: прво, да се без одлагања ослободимо свега што подсећа на самоуправни социјализам, на међусобне односе и на негацију радног права и друго, треба уважавати и у доброј вери правно респектовати све институте радног права који су адекватно регулисани од стране ОУН, МОР-а, Савета Европе и Европске Уније и треба их имплементирати у наш радноправни систем поштујући искуства како развијених европских држава тако и земаља које су у транзицији уз уважавање специфичности нашег радноправног амбијента.

86