Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

држава чланица; (2) питање запослености је "материја опште бриге" и развој координиране стратегије запошљавања; (3) сузбијање свих облика дискриминације (на основу пола и сексуалне оријентације, расе, етничке припадности, старости, религије итд.); (4) признавање кључне улоге социјалних партнера у области рада и социјалне политике; (5) подстицање консултација управе и радника.“

На крају, у вези питања социјалне политике, последње измене Уговора о ЕУ извршене су уговором закљученим у Ници 2001. године (Ничански споразум). Највећи његов допринос је, заправо, у финализацији институционалне реформе БУ, у сусрет очекиваном повећању броја чланица ове Заједнице. Ипак, предвиђа и извесне промене у инструметаријуму остваривања комунитарне социјалне политике и осавремењавању система социјалне сигурности. У Ници је представљена и Повеља ЕУ о основним правима. Ова Повеља је акт декларативног карактера, односно није укључена у Ничански споразум. Садржи низ одредаба које се тичу радног и социјалног права: слобода рада и право на рад грађана ЕУ, али право на рад под једнаким условима и грађана "трећих држава" који имају право да раде у ЕУ; заштита од незаконитог отказа; заштита здравља и безбедност на раду; достојанство на раду; заштита колективних права (обавештавање и консултовање радника, право на колективно преговарање, право на колективне акције) итд.

Што се тиче Беле књиге, њене најзначајније смернице, које су од значаја за пут стабилизације и придруживања ЕУ, огледају се у следећем. Указује се, најпре, на потребу поштовања принципа о једнаким могућностима за жене и мушкарце. Наводе се извори комунитарног права где се говори о овом принципу, и издваја потреба обезбеђивања одговарајуће правно-административне инфраструктуре за остваривање и заштиту тог принципа.

Друго, захтева се "техничко прилагођавање" прописа у систему социјалног осигурања, водећи рачуна о националним особеностима затечених система у појединим земљама. Иако се издвајају одређене ди-

8 Види: др Будимир Кошутић, Амстердамски уговор и социјална политика, "Европско законодавство", свеска јануар-јун, 2000, стр.30. 24