Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

Разлози за престанак радног односа на страни запосленог везани су за радну способност и понашање запосленог, а разлог за престанак радног односа на страни послодавца су његове потребе (технолошке, економске или организационе промене због којих престаје потреба за обављање одређеног посла). У овом другом случају ради се о вишку запослених.

Разлози за отказ уговора о раду запосленом од стране послодавца утврђени су у члану 179, ст. 1 тач 1 до 9, где се последња тачка овог члана односи на вишак запослених. На овом месту треба напоменути да конвенција Међународне организације рада број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца из 1982. године, утврђује међународне норме о престанку радног односа на иницијативу послодавца. Ова конвенција не дефинише врсте разлога за престанак радног односа на страни запосленог, какво решење налазимо у Закону о раду, већ се ограничава на захтев ваљаног разлога везаног за способности или понашање радника. Одредбама конвенције успостављају се и одговарајући заштитни механизми против неоправданог престанка радног односа из разлога на страни запосленог и из разлога на страни послодавца, а постоје и додатне одредбе у вези са престанком радног односа због економских, технолошких, структуралних и сличних разлога.

За разлику од претходног Закона о раду који је прописивао да се програм решавања вишкова запослених доноси само у случају ако предузеће има више од 50 запослених, нови Закон о раду је више у складу са одредбама конвенције бр. 158.

Закон прописује у члану 153, ст. 1 да је послодавац дужан да донесе програм решавања вишкова запослених, ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих промена у оквиру периода од 30 дана доћи до престанка потребе за радом запослених на неодређено време, и то за најмање:

1. 10 запослених код послодавца који има у радном односу више од 20, а мање од 100 запослених на неодређено време;

2. 10% запослених код послодавца који има у радном односу најмање 100, а највише 300 запослених на неодређено време;

3. 30 запослених код послодавца који има у радном односу преко 300 запослених -на неодређено време.