Radno i socijalno pravo

Златибор 2005 Тенценције у развоју радног и социјалног права

Послодавац, наиме, може дати отказ уговора о раду запосленом због престанка потребе за обављањем одређеног посла услед технолошких, економских или организационих промена, само ако не може да му обезбеди обављање других послова, односно да га оспособи за рад на другим пословима, али га сада ти услови обавезују само ако има више од 20 запослених у радном односу на неодређено време или ако утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 20 запослених у оквиру периода од 90 дана.

Закон о раду, у члану 154 пружа више заштите за запосленог од конвенције бр. 158, јер прописује обавезу послодавца да пре доношења програма, а у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца и републичком организацијом надлежном за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.

Закон о изменама и допунама Закона о раду (Сл. Гласник РС бр. 61/2005) у члану 7 врши измену члана 158 на тај начин што прописује да је послодавац дужан да пре отказа уговора о раду у смислу члана 179 тачка 9 овог закона, запосленом исплати отпремнину у висини утврђени општим актом или уговором о раду. Отпремнина из става 1 не може бити нижа од збира једне трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу за првих 10 година проведених у радном односу и једне четвртине зараде запосленог за сваку наредну навршену годину рада у радном односу за преко 10 година проведених у радном односу.

Ш. У хијерархији општих аката које је у обавези да донесе послодавац (по Закону о раду Србије послодавац који има пет и мање запослених нема ову обавезу), посебно место припада Правилнику о организацији и систематизацији послова. Из Закона о раду произилази да се ради о јединственом општем акту, мада нема никаквих сметњи, полазећи од принципа правне целисходности, да се у пракси донесу два правилника (један би регулисао организацију пословања, а други систематизацију радних места послодавца).

Полазећи од садржине правилника (одређена је Законом о раду) основано се може констатовати да је то и акт који представља правни основ организационог, економског и технолошког стања конкретног послодавца. Наиме, у поступку утврђивања вишка запосле-