Radno i socijalno pravo

Др. Боривоје Шундерић: ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА

Друштву “у коме је друштвена и економска моћ врло неправедно распоређена и у коме друштвено-економска права нису гарантована многе јединке немају објективних алтернатива између којих би могле бирати" Слобода избора претпоставља постојање више алтернатива међу којима се може бирати, при чему се подразумева да избор буде аутономан." Тешко је изразити аутономију воље у условима кад је човек притиснут непосредним животним проблемима. "Само онај човек који има неугрожену (тзв. власничку било у смислу власништва над капиталом, било у смислу власништва над радном снагом), личну и политичку егзистенцију може се сматрати достојанственим човеком.“

Признавање ових права ће добити ширу афирмацију тек после Првог светског рата како у оквиру појединих држава (конституционализација) тако и на међународном плану (интернационализација). Функција тог социјалног законодавства је требала да обезбеди већи ниво социјалне правде и трајни социјални мир. Један од основних принципа који је записан у Уставу Међународне организације рада гласи: “да се свеопшти мир може успоставити само на социјалној правди." Само признавање ових права, њиховим уношењем у правни поредак, изазвано је притиском сиромашних слојева, а посебно организоване борбе радничке класе, с једне стране, и наглашена присутност социјалних проблема који су угрожавали репродукцију и легитимитет постојећег система.“ За раднике и друге особе потребна је била посебна заштита. Нису више била довољна тзв. јуридичка права, већ су морала бити зајемчена и посебна економска и социјална и културна права. Јуридичко право изражава, у режиму позитивних закона, правни положај према коме једна особа може захтевати, од друге особе, престације дефинисане законом и по коме је особа овлашћена захтевати интервенцију власти ако особа која дугује не испуни захтев. Тиме посебна заштита није могла бити постигнута." Права грађанина су тековина економске и политичке победе грађанске класе (грађанске револуције). Социјално и економско право радника, као и других социјалних слојева, који су економски слабији и изложени социјалним несигурностима, су предмет бурнијег развоја социјалног права напосе система социјалне сигурности у двадесетом веку. У питању је социјална несигурност појединаца и припадника појединих група у односу на друге а напосе у односу на друштвену заједницу. !!

Дакле, крајем 19. века и у првој половини 20. века деловањем радничке класе, као социјалне и политичке снаге, и појава све изразитије неједнакости

> Михаило Марковић, Однос између политичких и социјално-економских људских права.

“Ibid.

” Ibid.

8 Др Александар Молнар, “Демократија и основна права човека, с посебним освртом на основна социјална права", Право бр. 1-2/1993. год., стр. 63.

УМ. Матић, Људска права и слободе, ор. ст, стр. 343.

(0 Н. Тинтић, Социјално право и социјална сигурност. Годишњак Правног факултета у Бањалуци, 1977. год.

ПН. Тинтић, Социјално право и социјална сигурност, ор. си.