Radno i socijalno pravo

Борисав Чолић: ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ ...

Према одредбама истог закона запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину. На пословима на којима постоји повећана опасност од повређивања, професионалних или других обољења може да ради само запослени који поред посебних услова утврђених правилником, испуњава и услове за рад у погледу здравственог стања, психофизичких способности и доба живота, у складу са законом (чл.81 и чл.82 Закона о раду).

Обавеза доношења Закона о безбедности и здрављу на раду произлази из многобројних конвенција међународне организације рада, директива и других аката Европске уније и Европске економске заједнице.

То су поред осталих: 1. одредбе чл.8 Конвенције бр.155 о заштити на раду, здравственој заштити и радној околини, донета 1981 године, 2. члан 2 и 4 конвенције бр.81 о инспекцији рада у индустрији и трговини, донета 1947.године, 3. члан 2 и 5 Конвенције бр.129 о инспекцији рада, донета 1969.године, 4. члан 4 Конвенције бр.135 о радничким представницима, донета 1971.године, и бројне друге конвенције.

Правни основи доношења конвенције су и одредбе Директиве 89/391 ЕЕЗ од 12.06.1989.год. о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на раду. Поменута директива садржи опште принципе у вези превенције од професионалних ризика, спровођења безбедности и здравља, елиминације ризика и фактора који могу да изазову несрећне случајеве. Закон о безбедности и заштити здравља на раду својим одредбама регулише поред примене мера заштите на раду и примену других мера као што су: 1. здравствена заштита на раду (медицина рада), 2. хигијена на раду, 3. увођење превентивних мера у свим фазама и облицима рада (утврђивање процене ризика пре почетка рада и управљање ризицима), 4. успостављање одговорности послодавца и 5. успостављање осигурања од повреда на раду и професионалних обољења, ради накнаде штете.

Напред поменутим мерама треба да се оствари свеобухватна безбед ност и заштита здравља на раду.

Остали разлози за доношење Закона и основи примене

Разлог доношења новог Закона о безбедности и заштити здравља на раду је и околност да је Закон о заштити на раду који је био на снази до 29.11.2005.године, у целини знатно заостајао са својим решењима у односу на већ успостављене промене односа у друштву, што је проузроковано, и доношењем Закона о привредним друштвима, Закона о приватним предузетницима, Закона о раду, Закона о пензијском и инвалидском осигурању, доношењем више других закона и подзаконских аката који у мањој или већој мери уређују материју безбедности и здравља запослених.