Radno i socijalno pravo

Борисав Чолић: ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

2. Питање;

Да ли се премештај запосленог на друго радно место код истог послодавца (анекс уговора о раду), може бити на одређени временски период, а да се по истеку тог периода запослени врати на исто радно место2

Одговор:

Према одредби чл.171 Закона о раду, послодавац може запосленом да понуди измену уговорених услова рада, ради премештаја на други одговарајући посао, због потреба процеса рада и организације рада, ради премештаја на друго место код истог послодавца у складу са чл.173 истог закона и у другим случајевима утврђеним одредбама чл.171 Закона, те у случајевима утврђеним општим актом (колективним уговором код послодавца или правилником о раду) и уговором о раду. У случају поновне измене уговорених услова рада када постоји потреба да се запослени врати на раније радно место потребно је закључење новог анекса уговора о раду, јер се истим утврђује време почетка рада на ранијем радном месту и други услови рада. Анексом уговора о раду се прецизније и у овом случају одређује радно правни статус запосленог.

3. Питање:

Да ли је потребно да се општим актом или уговором о раду утврде повреде радних обавеза због којих се запосленом може отказати уговор о pany?

Одговор:

Према чл.179 ст.1 и ст.2 тач.2 Закона о раду, послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца, и у случају ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Према одредби чл.15 Закона о раду запослени је поред осталог дужан да савесно и одговорно обавља послове на којима ради и да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила код послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа.

Поменута одредба само оквирно одређује део обавеза запослених који је засновао радни однос са послодавцем, а не одређује као законска одредба конкретно повреде радних обавеза за које запослени може бити дисциплински одговоран. Из одредбе чл.179 ст.2 тач.2 Закона о раду произлази да се повреде радних обавеза обавезно утврђују општим актом или уговором о раду. Овакво утврђивање повреда радних обавеза је услов без кога се не може примењивати одредба чл.179 ст.1 и ст.2 тач.2 поменутог закона.