Radno i socijalno pravo

Дејан Костић: МИРНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА У РАВНОПРАВНОМ ...

3. МИРНО РЕШАВАЊЕ РАДНИХ СПОРОВА НА ОСНОВУ ЗАКОНА О РАДУ (ОДНОС ЗАКОНА О РАДУ И ЗАКОНА О МИРНОМ РЕШАВАЊУ РАДНИХ СПОРОВА)

Мирно решавање радних спорова предвиђено је како Законом о мирном решавању радних спорова, тако и појединим одредбама Закона о раду. Поставља се питање која правила и који закон применити на конкретан случај. Ово се питање нарочито јавља када се има у виду чињеница да правила о решавању спорова мирним путем из ових закона нису иста.

3.1. Однос Закона о раду и Закона о мирном решавању радних спорова (индивидуални радни спорови)

Законом о раду прописано је правило према коме се спорна питања између послодавца и запосленог могу решавати мирним путем, ако је такав начин решавања предвиђен колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду. Спор се решава пред арбитром, кога из реда стручњака у области из које је спор, споразумно одређују стране у спору. Поступак се покреће у року од три дана од достављања спорног решења запосленом, а арбитар је дужан да донесе одлуку у року од десет дана од дана подношења захтева за споразумно решавање радног спора. Ако је спор настао због отказа уговора о раду, запосленом мирује радни однос за време трајања поступка пред арбитром. Одлука арбитра је коначна и обавезујућа. Ако у прописаном року, арбитар не донесе одлуку, активира се решење о отказу уговора о раду.

Упоређујући решавање индивидуалног радног спора по одредбама оба закона, могу се уочити неке сличности и неке разлике.

Основне сличности су: мирно решавање индивидуалног радног спора по одредбама оба закона се заснива на принципу добровољности, настали спор по оба закона решава арбитар, одлука арбитра по одредбама оба закона је коначна и обавезујућа.

Основна разлика се огледа у томе што се индивидуални радни спор по правилима Закона о раду може решавати у свим случајевима, а по одредбама Закона о мирном решавању радних спорова само спорови који за свој предмет имају отказ уговора о раду и неписплаћивање минималне зараде.

3.2. Однос Закона о раду и Закона о мирном решавању радних спорова (колективни спорови)

Чланови 254, 255, и 256. Закона о раду прописују правила којима се спорна питања око закључивања, измена и допуна, као и примена колективних уговора, могу решавати арбитражом. Закон раздваја појмове правне арбитраже којом се решавају спорови настали у вези примене и тумачења колективних уговора и чији се састав и начин рада уређује колективним уговором, и интересне ар-