Radno i socijalno pravo

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

веном интересном сфером послодавца (информисање и консултовање запослених о пословним плановима, партиципација у одлучивању као и у профиту итд.). Коначни резултат овога је побољшање положаја запослених. То је пример како кризни услови рађају мотиве и интересе за јачање индустријске демократије.

Нама за утеху, има и примера када кризни услови воде у супротном правцу. Ти примери се везују за европске, (нарочити скандинавске) услове и моделе колективног преговарања. ' Ове моделе, у условима просперитета, карактерише централизовано преговарање, које ублажава конкуренцију на компанијском нивоу и значајно смањује варијације у положају запослених на том нивоу. То је дух "социјалног капитализма". Међутим, кризни услови доводе до супротних ефеката. Тако, након кризних осамдесетих година (и из истих разлога као иу Америци), јачају процеси децентрализације колективног преговарања. Преговарање се "спушта" са националног и гранског на локални и компанијски ниво. Ово, даље, резултира разликама у примањима и укупном положају запослених, заоштрава се конкуренција међу самим радницима и њиховим послодавцима, редуцирају модалитети партиципације запослених у управљању. Све у свему, слаби позиција и преговарачка моћ запослених, чешће се прибегава штрајковима итд. Дакле, синдикати и колективно преговарање, на тај начин, слабе своју позицију фактора у регулисању индустријских односа. Одличан индикатор тога јесте значајно опадање синдикалног чланства у европским земљама у то време, чије се последице и данас осећају.

Што се тиче Србије у транзицији, а имајући у виду наведене и могуће тенденције у области колективног преговарања у кризним условима, логично је очекивати да смо ближи европским тенденцијама. И заиста, и код нас изостају најважнији нивои "централизованог" колективног преговарања. Још увек, као што рекосмо, немамо општи колективни уговор. Али, за разлику од наведеног европског искуства, то не доводи до јачања "компанијског" колективног преговарања, или, блаже речено, преговарање на нивоу послодавца не резултира оним бројем и квалитетом колективних уговора који би изашли у сусрет свим упућујућим нормама важећег радног законодавства и задо-

'! Buy: Peter Wahlgren, editor, Stability and Change in Nordic Labour Law,,

Stocholm, 2002, p.116. 22