Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

да је запослени дужан да се покорава налозима (наредбама) и инструкцијама (упутствима) послодавца или од послодавца овлашћеног лица а које произлазе из уговора о раду и које су ограничене на сферу активности. Субординација, што посебно треба истаћи, не подразумева подређеност у стручно-техничком смислу, него подређеност у друштвено-правном смислу. Она произлази и заснива се на праву својине на средствима рада и пошто је елеменат овлашћења које произилазе из својине она, у ствари, значи вршење власти од стране послодавца у ограниченом организационом облику рада. Власт послодавца подразумева нормативну власт, наредбодавну власт и дисциплинску власт. У позитивном законодавству елеменат субординације је најдоследније спроведен и оличен је у многобројним овлашћењима директора.

Радни однос је облик вршења плаћеног рада. Плаћеност рада је битно и опште обележје рада који се врши у радном односу. Треба рећи да се елеменат плаћености појављује, као елеменат, и у другим правним односима. Међутим, треба рећи да се накнада, за рад која чини битан елеменат у другим правним односима (нпр. уговора о оправци одређене ствари или изради одређеног предмета) разликује по правном режиму и начину утврђивања. Елеменат плаћености се изражава у праву запосленог на одговарајућу зараду. Запосленом се право на зараду јамчи уставом и регулише законом и колективним уговором. Тако да послодавац и радник индивидуалним уговором о раду не могу утврдити зараду у мањем износу од износа који је предвиђен законом и колективним уговором, нити могу утврђивати неповољније услове за њено стицаје. Држава законом регулише зараду, пре свега, из разлога заштите запосленог. Заштиту запосленог треба схватити у смислу да му се обезбеди да, по основу рада, зараду, најмање у висини, минимума социјалне сигурности себи и породици. У основи државног регулисања зарада лежи превасходно социјални критеријум, али и у томе да се успоставе основе за колективно уговарање о зарадама. Колективно преговарање о зарадама би, пре свега, требало да се заснива на економским критеријумима и да буде у функцији афирмације способности а самим тим и подизања продуктивности рада. Међутим, и лица која врше самостални рад чине то да би остварила зараду. Каква је разлика између њихове зараде и зараде запосленог2 На пример, власник занатске радње за израду и оправку одређених предмета уговори са одређеним лицем да му изради одређени предмет. Битни елементи овог уговора су, с једне стране, обавеза самосталног занатлије да у одређеном року изради одређени предмет и право да у моменту предаје ствари добије одређену цену а, с друге стране, обавеза наручиоца је да исплати цену у моменту предаје ствари и право да му се ствар преда. Овде је од интереса цена израде ствари, тј. зарада самосталног занатлије. Цена може бити одређена административно, тј. одлуком државног органа или органа локалне јединице. Ако је то тако, онда странке немају о чему да преговарају. Ако је одређена максимална цена наручилац после може у преговорима настојати да ту цену снизи. Међутим, ако цена није административно одређена онда се она формира слободно на тржишту. У преговорима вршилац самосталног рада ће искључиво водити рачунао економским критерију-

15