Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

мима при одређивању висине накнаде. Или на пример цене рада за обављање сезонских послова у пољопривреди између власника пољопривредног земљишта и лица које ангажује за вршење послова. Ту стране слободно уговарају цену на тржишту. Углавном реч је о тзв. класичном тржишту на коме долази до непосредног контакта између понудиоца посла и лица која нуде своју радну снагу. Овде се формира локално тржиште рада и односи понуде и потражње гарантују зараде. Треба напоменути да на формирање зарада могу да утичу и месни и професионални обичаји. Дакле, систем формирања зарада за рад који чини (основ успостављања других правних односа) се разликује битно од система формирања зарада запослених у радном односу.

Одсек Ш

Законски основи за разврставање радних односа.

Но кад се говори о примени закона који регулишу радни однос или закона који садрже норме којима се регулише и радни однос неопходно је, бар се нама тако чини, да се укаже и на то да позитивно законодавство даје основ да се изврши груписање радних односа. Треба имати у виду да радни однос у друштвеној структури представљају једну од врста друштвених односа која се по својим битним обележјима разликује од других врста друштвених односа, па чак и од оних односа који се, такође, успостављају поводом вршења одређеног рада. Сигурно је да у оквиру ове врсте друштвених односа постоје одређене групе односа које, поред заједничких особина, имају и неке посебности а које чини се, пре свега, произилазе из природе делатности ради чијег вршења се и успостављају.

Позитивно законодавство даје основа да се изврши груписање радних односа с обзиром на природу и друштвени значај делатности коју обављају послодавци. Имајући у виду да се послодавци могу поделити на три групе, полазећи од делатности које обављају, то се и радни односи, који се заснивају управо ради обављања тих делатности, могу поделити на три групе. Ова подела израз је специфичности самих делатности ради чијег вршења се они успостављају. То је претпостављамо имало за последицу да и држава, стварајући правни режим радних односа, у оквиру њега изрази одређене специфичности за поједине групе радних односа.

Нормама садржаним у одредбама чл. 1 и чл. 2 Закона о раду извршена је подела радних односа на две подгрупе. Према чл. 1 закона утврђена је подгрупа радних односа која се успоставља код одређених послодавца. Под послодавцем законодавац у овом члану подразумева предузеће, друго правно или физичко лице. Радни односи који се заснивају код ових послодаваца могу се сврстати у прву подгрупу радних односа. Овај радни однос јесте, дакле, однос по основу рада између запосленог и послодавца који се заснива уговором о раду. Према чл. 1. ст. 1. Закона о раду права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се овим законом и посебним законом. Уређивање се врши у складу са ратифи-