Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

извршити безусловно. Има поприлично таквих норми у закону. На пример, л. 44 прописује да је послодавац који утврди да је престала потреба за радом запослених дужан да сачини програм остваривања права запослених па у наставку се утврђује да је дужан да тај програм достави у одређеном року надлежним субјектима итд. Има у закону и норми у којима се субјектима препоручује одређено понашање које они могу предузети ако мисле да им је то корисно. На пример, у чл. 68 се препоручује запосленом да може, против одлуке послодавца, да се обрати и арбитражи за радне спорове, ради посредовања у споразумном решавању спорних питања из одлуке.

ТУ Примена закона

Закон као и сваки други општи акт доноси надлежни субјекти да би се примењивали. По правилу закони се непосредно примењују. Примењују се на одређена лица, на одређеној територији и у одређеном времену. Кад се, дакле, расправља о примени закона онда треба имати у виду његову персоналну територију и временску димензију. Персоналне димензије примене указује да се закон примењује на она лица која су субјекти односа које он регулише, тј. који су предмет његовог регулисања. Како су овде у питању радни односи онда се закони који регулишу радне односе примењују на запослене раднике, службенике и послодавце.

Међутим, закон се доноси и примењује у одређеном времену и о томе треба водити рачуна. Примењује се само закон који важи, тј. који је позитивно важећи. Позитивно важећи је онај закон који је ступио на снагу. Кад закон ступа на снагу може бити одређено уставним нормама или нормама самог закона или и једним и другим нормама. Устав углавном одређују најранији рок ступања на снагу закона. То је онај рок пре чијег протека донет закон не може ступити на снагу. Устав Р. Србије (чл. 196)) утврђују да закон и други општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Ово је правило.

Међутим, устави допуштају да се од овог правила одступи, тј. да се направи изузетак, ако зато постоје нарочито оправдани разлози. Разуме се разлози који оправдавају његово ступање на снагу пре наведеног рока морају бити утврђени при доношењу закона.

Устав Србије у већ наведеном члану утврђује да одступање од овог принципа мора бити „из нарочито оправданих разлога“. Дакле устав даје могућност да закон, под одређеном услову, ступи на снагу и раније, тј. пре истека рока од 8 дана објављивања. То је оно што је уставотворац рекао.

Шта законодавац може у погледу времена ступања закона на снагу

Уобичајено је да сваки закон у делу у којем су смештене прелазне и завршне одредбе утврђене дан ступања на снагу. Законодавац у вези с овом темом може да поступи на три начин. Прво, да у прелазним одредбама не садржи норму која одређује дан његовог ступња на снагу. Ако се ово догоди онда се примењује уставна норма и сматраће се да закон ступа на снагу осмог дана од