Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Функционисање система пензијског осигурања у земљама бивше СФРЈ

Овде је интересантно укратко анализирати функционисање система пензијског осигурања на простору бивше СФРЈ. Све земље су наследиле јединствен систем пензијског осигурања да би тек крајем прошле деценије Хрватска и Словенија кренуле у његове озбиљне измене, а остале земље су то урадиле током ове деценије. Заједничке карактеристике извршених измена се састоје у повећењу старосне границе и смањењу стопе замене зараде пензијом. Суштинску реформу система извршиле су Хрватска и Македонија које су примениле познати модел Светске банке - трослојни систем пензијског осигурања. Увођење обавезног приватног осигурања захтевало је поделу доприноса јавног система осигурања тако да се једним делом акумулирају на индивидуалне рачуне осигураника што ће донети други део пензије сходно улогу. Истовремено је први део пензије (јавног система) значајно умањен и утврђен у већој мери по принципу уравниловке у циљу обезбеђења социјалне сигурности. Анализираћемо функционисање пензијског система посматрањем неколико основних параметара – однос зависности, стопа замене зараде пензијом, учешће расхода за пензије у друштвеном производу и висином дефицита.

Упоредо посматрано учешће расхода за пензијско осигурање у бруто друштвеном производу Србије – 13,4% у 2006. години“ - показује сличну ситиацију, као и у осталим републикама бивше СФР Југославије. Изузетак су ентитети Босне и Херцеговине, где је удео расхода за пензије у БДП двоструко нижи, зато што не дозвољавају буџетске донације систему пензијског осигурања, тако да се овај систем финансира искључиво из изворних прихода, укључујући ту у случају Републике Српске само приходе из буџета по основу посебних права за поједине категорије осигураника. Из тог разлога се пензије исплаћују у складу са расположивим износом због чега су и знатно мање него у осталим земљама. У Федерацији БИХ је финансијска ситуација повољнија због изузетно високе стопе доприноса за пензијско осигурање (34% на бруто зараду), као и одбијања овог ентитета да успостави исплату пензија оним корисницима који су се у току ратних сукоба у овој држави иселили у Републику Српску. Остале земље карактерише нижа стопа доприноса за пензијско осигурање – између 20 и 24,35% на зараду (у Р Српској на нето зараду) – али и коришћење буџетских донација за покриће дефицита који до стиже једну трећину укупних расхода. У Србији тај дефицит износи 5,2% БДП.

Основни показатељи функционисања система пензијског осигурања у земљама бивше Југославије

Uéesée PIO Odnos Odnos Stopa Budzetske Zemlja u drustvenom broja Os- | prosecne doprinosa donacije

proizvodu iguranikai | penzijei (u%) (u%)

u% korisnika | plate (u%) 1 2, 3 4 5 Хрватска 13,04 1,43 40,21 20,00. | 30,0 | Македонија 11,20 1,53 = -– 21,20 | 32,0

Реп. Српска“ 1,40 53,00 24,00 28,0 |

Е ; 5 Учешће расхода за пензије у БДП претходних година се кретало око 14%.