Radno i socijalno pravo

Др Предраг Јовановић: ПОРУКЕ СА САВЕТОВАЊА ЗЛАТИБОР 2007.

76

Обезбедити да филијале Националне службе за запошљавање добију већа овлашћења у одлучивању о значајним питањима у области запошљавања, пре свега у сфери активне политике запошљавања, како би у свом раду обезбедиле већи степен прилагођавања «локалних питања» у области запошљавања потребама тржишта рада. На тај начин се излази у сусрет и горе наведеној потреби о децентрализацији система, као и потреби «управљања према циљевима». То не доводи у питање «стратегију» у политици запошљавања (она остаје на централном нивоу).

Изградити бољу институционалну платформу за сарадњу са послодавцима у решавању проблема незапослености (отворити посебна одељења за послодавце при службама за запошљавање у оквиру којих се свакодневно може контактирати са њима, анализирати и процењивати потребе за запошљавањем, договарати о професионалној оријентацији незапослених, спроводи са тим у вези анкете међу послодавцима итд.).

Поводом актуелних питања у вези Закона о државним службеницима и запослених у државним органима указујемо на потребу да треба појаснити критеријуме за опредељивање лица која нису јавни службеници и чији је статус резултат изборног процеса, затим лица која врше јавну службу, односно послове државне управе по посебном правном основу.

Посебно, детаљно и квалитетно уредити радне односе у органима јединица локалне самоуправе, водећи рачуна о садржини послова који се у њима непосредно обављају. Указује се, такође, да се преиспита заштита права државних службеника и да се у том смислу заштита права која се тиче постављања државних службеника на положај и пријема у службу актом функционера, остварује у управном поступку и управном спору, док би се заштита права која се не остварује поводом управног акта (годишњи одмори и слично) остваривала пред судовима за радне спорове.

Било би корисно да се на нов начин уреде начела деловања државних службеника, која треба више него до сада, везати за саму личност државног службеника, уз потребну разлику у односу на начела деловања самих државних органа.

Уредити питања застарелости извршења дисциплинских мера изречених државним службеницима. У вези са решавањем радних спорова мирним путем, а у потреби ефикаснијег решавања спорова, препорука је да Републичка агенција за мирно решавање радних спорова добије статус јавне службе, како би се, у статусном смислу, ојачала њена независност, а у раду – неутралност. Радити даље на кадровском јачању ове Агенције и на обезбеђивању институционалних форми за адекватно учешће представника запослених и послодаваца (посебно у саставу судских већа), јер су у питању спорови који превасходно њих тангирају.