Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

Јат пред којим дискриминисаног радника обузима осећај безнађа и страха. Како дискриминацију "привести познанију права" и заштите достоЈанства на раду – сузбијањем дискриминације снагом закона, ауторитетом институција, културом права, афирмацијом морала.

Ма колико био савршен, сам закон (и колективни уговор о раду) нема ту снагу да сузбије дискриминацију, нити се она може елиминисати изрицањем (и веома оштрих) правних санкција од стране надлежних државних органа за заштиту индивидуалних и колективних социјалних права, уколико изостане, односно ако није достигнут одређени ниво опште културе толеранције, и посебне радноправне културе, како би се очувала једнакост шанси и поступања (укључујући и Једнаку заштиту социјалних права), односно толеранција (као негација дискриминације) у односима између послодавца и радника (службеника) и у односима између социјалних партнера (култура социЈалног дијалога и филозофија компромиса колективних интереса).

Свест о ограниченој снази закона (у материјалном смислу), недовољности институција јавноправног (и приватноправног) карактера за заштиту принципа једнакости шанси и третмана и сузбијање дискриминације у запошљавању, ограничен домет и веома оштрих санкција (укључујући и кривичне санкције, као и казнену накнаду у појединим земљама - нпр. САД и В. Британији), довео је до потребе за сузбијањем дискриминације подстицањем развоја културе толеранције и културе права. У појединим земљама, тако, формиране су и посебне институције културе толеранције и правне културе, које се могу назвати (још) и институцијама правне савести“ (имајући у виду да гапо њиховог оснивања није у изрицању репресивних мера, већ у превентивно-иницијалном деловању, а више у развоју правне савести, владавине социјалног права и културе толеранције), којима се афирмише принцип једнакости шанси и третмана. И као што је институција омбудсмана најпре формирана у Шведској (још 1809. год.), тако је у овој земљи најпре уведен специјални омбудсман у области

“Схватање о омудсману као "институционализованој јавној савести" најбоље изражава суштину ове институције (независног и непристрасног функционера законодавца, односно органа парламента) која треба да обезбеди једнакост свих грађана пред јавном управом. Упоредити: р.С. Кола, Тће Опбидатап, Сштепз Defender, Lonodon, 1968, erp. XXIV; према Д. Радиновић, Омбудсман и извршна власт, (докторска дисертација), Београд, 1999, стр. 21.