Radno i socijalno pravo
Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду
учествују у хоризонталном мобингу, негирали наводе жртве да су намерно спроводили кињење или злостављање запосленог на раду.
Од посебног је значаја заштитна одредба упоредног радног законодавства да се запосленом признаје право на алармирање, упозорење надлежног органа јавне власти о незаконитости у раду послодавца /корупцији/, или пак корупцији јавних функционера. Корупција функционера /државних службеника/ јавља се као својеврсни модерни облик дужничког ропства /пехит-а/, чије дугове, међутим, враћају грађани, а чија непосредна жртва мобинга може бити државни службеник који је указао на корупцију. Заштиту жртви мобинга, запосленом лицу које је пријавило корупцију, односно незаконитост у раду послодавца којом се угрожава јавни интерес, пружају у упоредном праву специјализоване управне агенције и судови, уз могућност досуђивања високог износа накнаде неимовинске штете, која нема само за циљ сатисфакцију жртви мобинга због претрпљеног душевног бола већ и функцију приватне казне са снажним одвраћајућим дејством /енг. рипите датаге/. У начелу, запослени (јавни, државни службеник) би био обавезан да претходно покрене питање пред послодавцем, осим ако постоји оправдана бојазан да би био кажњен од послодавца (ако сам послодавац /менаџмент/ учествује у корупцији), а коруптивно понашање заташкано, тако да запослени обелодањује корупцију надлежном државном органу."
Превенција, смањење и елиминисање мобинга на раду. Премда на послодавцу лежи обавеза да обезбеди здраве и безбедне услове рада, укључујући и заштиту од стреса – мобинга на раду, који су озбиљан ризик по здравље запослених /жртве мобинга/, ефикасне мере превенције, смањења или елиминисања /узрока/ мобинга на раду послодавац треба да предузима уз учешће запослених и њихових представника. ' Приликом процене ризика на раду, стрес услед потенцијалног мобинга се узима у обзир, односно потребна је анти-стрес и анти-мобинг политика послодавца предузимањем превентивних мера индивидуалног и/или колективног карактера. У ред таквих мера спадају мере кадровског руковођења/менаџмента и развоја комуникације у циљу бољег разумевања развојних /пословних/ циљева послодавца, давања подршке запосленима у реализацији радних налога, подршке и /аутономним/ радним групама,
89 07. Poup, op. cit., erp. 224. *! Europeen Accord-cadre sur le stress au travail /2004/, crp. 2. 23