Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

може бити мање развијен од политичког — либерализам; али социјални дијалог по правилу није развијенији од политичког/. Заједнице са дугом традицијом политичког дијалога и политичког компромиса стварају претпоставку за успешан социјални дијалог – компромис. Уколико је политички дијалог комплетиран филавафијан социјалне државе, државе или друштва благостања, филозофијом "социјалне Европе" у оквиру Европске уније, то има за последицу развијено колективно преговарање у националним и европским оквирима. Ипак, не постоји једнозначна условљеност. Развијенији социјални дијалог по правилу води већој стабилности политичке демократије. Криза социјалног дијалога је криза хуманизма, односно нужно води дехуманизацији на местима рада /субординација BC. дијалог/, што је карактеристично за неолиберализам глобализације. У условима глобализације, и у европским оквирима, долази до тренда деколективизације, децентрализације, мада и европеизације - јачања европског социјалног дијалога. Криза социјалног дијалога је последица слабљења социјалне моћи синдиката /пад стопе синдикализације/, мада није дошло до опадања моћи удружења послодаваца у многим земљама ЕУ, тако да социјални дијалог опстаје и захваљујући удружењима послодаваца, а нарочито пракси интервенционизма /социјалне/ државе у виду проширења дејства колективног уговора о раду.

Социјални дијалог (није посебно људско право већ) збир више људских права. Тај збир људских права укључује пре свега колективна права запослених и послодаваца, права којима се штите колективни интереси, и која се колективно остварују. У домаћем праву још увек није донет сет закона у вези са партиципацијом (савет запослених), (евентуалним) правом на локаут, нити су отклоњени недостаци Закона о штрајку.

У Србији је последњих неколико година социјални дијалог у озбиљној кризи, имајући у виду да је закључен мали број гранских колективних уговора о раду, да је Општи колективни уговор о раду закључен тек 2008. године, да у приватном сектору у малим и средњим предузећима колективни уговори о раду јесу права реткост, док се све више услови рада уређују једнострано – правилником о раду. Посебно код приватних послодаваца обухватност запослених колективним уговорима је све мања и мања /сем у јавним предузећима и установама јавних служби/. Парадокс је у томе што је радно законодавство у доброј мери хармонизовано са европским, док у таквом законском оквиру уместо развијеног социјалног дијалога присутна је пракса и ехо глобалног либерализма 29