Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

приватизација и нови инвеститори нису присталице социјалног дијалога, нити социјално одговорног менаџмента — све више се једнострано уређују услови рада правилницима о раду. Све то води дехуманизацији услова рада, потенцира субординацију и несигурност запослења — изазива стрес и вређа људско достојанство на раду.

Достојанство социјалних партнера и институционализација трипартизма

Трипартитни састав обезбеђује висок институционални ауторитет ставовима таквих тела, што доприноси изградњи и развоју радно-социјалног законодавства; очувању радно-социјалног мира – посебно промовисањем мирних метода решавања колективних радних спорова; стабилности и развоју колективних радних односа - посебно подстицањем закључивања колективних уговора о раду /индустријских односа уопште/; као и унапређењу социјалне /индустријске/ демократије на националном, /покрајинском/ и локалном нивоу. Социјално-економски савети су одиграли значајну улогу у земљама транзиције – нпр. у Мађарској Савет за усклађивање интереса 1992. године; У Хрватској Господарско-социЈално вијеће из 1994. године; итд. Значајну улогу има/о је/ Економски и социјални комитет Европске заједнице у поступку доношења секундарног законодавства не само у контексту заједничке социјалне политике, односно изградње европског комунитарног радног права.

У домаћем праву, Социјално-економски савет основан је Законом о социјално-економском савету у Србији (2004. год.), с тим да се социјалноекономски савети могу основати уговорним путем и на локалном, као и покрајинском нивоу. Почетни резултати уливају наду, мада је социјални дијалог пред бројним изазовима не само код нас. У последње две деценије ХХ века, у условима експанзије нових (информатичких) технологија, селења тешке индустрије у мање развијене делове света, глобализације и интернета, развоја малих и средњих предузећа која запошљавају све већи проценат радне снаге, извесног слабљења солидарности као последице побољшања услова рада и животног странрада, а нарочито у развијеним земљама света, дошло до кризе у синдикалном покрету, односно опадања стопе синдикализације, што има неповољне ефекте за социјални дијалог. Човека ХХТ века карактерише све изразитија индивидуалност – јавља се као "егоцентрична монада, која не осећа потребу