Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Приказ књиге Социјално право - Боривоје Шундерић, Радно и социјално право, стр. 105-111, ХТУ (1/2010)

социјалне потребе, а представљају је давања или чињења. Анализирају се и специфичности метода социјалног права, који се према писцу заснива на три принципа: 1. принципу иницијативе титулара социјалног права; 2. принципу обавезности и 3. принципу санкције.“

Део седми посвећен је субјектима социјалног права. Акценат је на основима који доводе до потребе да неко лице стекне својство субјекта социјалног права и овлашћење на “социјално добро". Основни разлог који доводи до тога је немогућност задовољења потреба, које се стручно назива “стање социјалне потребе". Анализирају се потребе као део структуре личности, а посебна пажња се поклања социјалним потребама. Код социјалне потребе писам сматра да се ради о нарушеној равнотежи, односно о потреби људског организма да се отклони недостатак за одређеним добрима и услугама, којима се доводи у питање животни опстанак. Као основни потенцијални субјекти социјалног права помињу се: 1) лица која немају материјалне услове за задовољавање основних животних потреба, 2) лица која врше одређену врсту рада и 3) лица која су изгубила радну способност, чија је радна способност умањена или не могу да је употребе услед незапослености. У категорију корисника социјалног права сврставају се и лица о којима друштво посебно брине, као што су: породица, мајка и дете или жртве рата. Не ограничавајући своје истраживање само на савремени период, што и јесте један од посебних квалитета овог дела, аутор цитира Платона, помињући да се он још сто година пре Христа залагао за социјалну интервенцију државе у корист деце.“

Објекат социјалног права - тема је осмог дела књиге. Објект социјалног права је „социјална престација", која представља специфично давање или чињење услуга у социјалном осигурању, социјалној заштити или заштити бораца. Њихов циљ није само отклањање стања социјалне потребе, него и спречавање њеног настанка. Као и код других битних института социјалног права, аутор залази у све значајније детаље, као што су: структура социјалних престација (престације у готовом, натури, са специјалном наменом, једнократне, вишекратне, периодичне, трајне, једнака давања, пропорционална давања), услови додељивања, начин утврђивања износа, усклађивање, правна природа новчаних давања (теорија одштете и теорија потребе).

4 Crp. 111.

5 „Дечије питање није искључиво породично питање и брига родитеља, него питање друштва, целине, државе јер су деца на крају крајева будућа држава“. Видети више на стр. 128.

109