Radno i socijalno pravo

Проф. др Сенад Јашаревић, Приказ књиге Социјално право - Боривоје Шундерић, Радно и социјално право, стр. 105-111, ХТУ (1/2010)

Незаобилазни сегмент модерног социјалног права су и социјалноекономска права. Њима је посвећен девети део овог дела. Говори се, између осталог, о споровима о правној природи ових права, због чега су она још увек запостављена у законодавству и од стране стручњака за људска права. Аутор аргументовано разрешава неосновану дилему о постојању социјално-економских права. Објашњавајући нијансирано њихове основне особености у односу на друга (грађанска и политичка) права, писац између осталог наводи да социјално-економска права представљају израз тенденције да се превазиђе индивидуалистичко поимање права, пошто омогућавају да сви појединци у друштву уживају тековине цивилизацијског развоја друштва.“ Истиче међусобну повезаност и комплементарност свих људских права, да једна без других често ништа не значе, те да гарантовање социјално-економских права не води слабљењу основне идеје права човека, већ напротив, њеном јачању. Напомиње и да је одвајање грађанских и политичких права од социјално-економских данас неоправдано и да је та подела вештачка, пошто је људски персоналитет недељив.

У овом делу књиге проф. Шундерић посебно објашњава економска и социјална права, о којима се иначе ретко одвојено говори. Закључује да, иако су њихови предмети различити (економска права регулишу употребу фактора рада, а социјална су усмерена на обезбеђивање одређених гаранција појединцима и друштвеним групама када се нађу у стању социјалне угрожености), та се права доводе у међусобну везу јер имају заједнички циљ - постизање одређеног ступња социјалне сигурности најмање на нивоу достојанства човека.

Десети део говори о социјалној заштити, о којој постоје многе недоумице. У ширем смислу се социјална заштита неретко поистовећује са социјалним обезбеђењем или социјалном сигурношћу (који се, исто тако, сматрају синонимима), а у ужем – са социјалним старањем и социјалном помоћи. Наводећи о томе ставове низа аутора (Ступар, Лакићевић, Тинтић, Милосављевић), Шундерић расветљава суштину тог појма –а то је да се ради о државној делатности која је усмерена на појединце или групе који се налазе у стању које намеће потребу заштите од стране друштва. У оквиру социјалне заштите помаже се онима који сами не могу отклонити егзистанцијалне проблеме, односно када појединци или групе немају одговарајући животни стандард.

6 Видети на стр. 148 7 Прецизирају се и елементи животног стандарда, на стр. 178.

110