Radno i socijalno pravo

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

О повреди права на отпремнину-правну заштиту

И под условом да је становиште Уставног суда основано (да се могу преиспитивати судске одлуке у поступку по уставној жалби), анализирајмо да ли је Уставни суд у случајевима који следе правилно одлучио, и да ли је у конкретним предметима повређено право на правну заштиту у радном спору.

Наиме, усвајајући уставну жалбу, а имајући у виду време настанка спорног односа, Уставни суд цитира Закон о радним односима („Службени гласник РС“, бр. 55/96) који је важио у време престанка радног односа и права радника у случају престанка због увођења технолошких и економско-организационих промена и одредбе 300 о допуштености уговорне обавезе (предмету). Закључује да је у парничном поступку повређено право подносиоца на „правну заштиту“ из члана 60. став 4. сада важећег Устава, јер је приликом престанка радног односа исплаћен мањи износ отпремнине од онога што је запосленом припадало; и „да исплата отпремнине представља један од законом утврђених облика правне заштите запосленог у случају престанка радног односа, кога се запослени не може одрећи“. Примену новог Устава на раније односе Уставни суд образлаже на следећи начин: „Иако је оспорена пресуда окружног суда донета након ступања на снагу Устава, то је другостепени суд повредио право подносиоца уставне жалбе на правну заштиту у случају престанка радног односа, јер је прихватио правно становиште првостепеног суда да је оспореном изјавом подносилац уставне жалбе извршила отпуст дуга према послодавцу“. По оцени Уставног суда „окружни суд је био дужан да у поступку по жалби донесе одлуку којом ће отклонити повреду права подносиоца уставне жалбе“.

Чини се да Уставни суд погрешно правно резонује из најмање три разлога:

Прво, правни однос је наставо (изјава о одрицању) 2001. године када ранији Републички устав!" није уопште садржавао норму о немогућности одрицања од вршења економско-социјалних (радничких) права (чл. 35-39). Такво правилно не садржи ни ревидирана социјална повеља. Примењујући нови Устав на раније засноване односе повређен је принцип забране ретроактивности садржан у члану 197. новог Устава. Улазећи „у прошлост“ Уставни суд је поступао као што Европски суд поступа у споровима ради накнаде штете због повреда члана 6. Конвенција и суђења у разумном року. Наиме, по владајућој пракси Европског суд~

11 Уж. 33/07 12 „Службени гласник РС“, бр. 1/90