Radno i socijalno pravo

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

Зоран Ивошевић, сматра да судска одлука не може уопште бити предмет уставне жалбе из разлога који су напред изнети. Он посебно подвлачи да се Уставни суд не бави само анализом уставних одредби већ тумачи прописе из области материјалног грађанског и кривичног права, по којима у сувереном вршењу судске власти суди редован или специјализован суд. Због непостојања прописане процедуре у потпуности игнорише странку из оспорених судских одлука која није поднела уставну жалбу; не обавештава је о покренутом поступку; не омогућује јој изјашњење у уставној жалби, не позива на расправу и недоставља јој одлуку“.

Из одлука Уставног суда произилази да се он понаша као инстанциони суд четвртог степена, и да поништава судске одлуке, па и највишег (Врховног суда). Ако је Врховни суд највиши суд у Републици по самом Уставу, како било ко (па и Уставни суд) може његову одлуку поништити. Измена његове одлуке дозвољена је једино шефу државе и парламенту у кривичним стварима (члан 145. став 4. – помиловање и амнестија).

На саветовању у Врњачкој Бањи изнет је податак да је до сада изјављено 3.700 уставних жалби, па имајући у виду олакшан приступ Уставном суду (свако може да поднесе уставну жалбу) у условима садашњих друштвено-економских прилика очигледно је да ће Уставни суд бити затрпан „овом врстом предмета“. Већину људских и мањинских права из Устава (чл. 23-81) конкретизују посебни закони и у случају повреде субјективних права штите их редовни судови у имовинским, радним, породичним, наследним и другим споровима, па би по установљеној уставносудској пракси готово свака одлука редовног суда могла бити предмет преиспитивања.

Тешко је раздвојити чињенична и материјално-правна питања од питања да ли постоји или не постоји повреда људског или мањинског права, јер основна права конкретизују посебни закони. У погледу законитости, одлука је или сагласна или несагласна праву. Пошто су та питања нераскидиво повезана неосновано је становиште Уставног суда да се у поступку по уставној жалби не испитује правилност целе судске одлуке. Када се поништи судска одлука, она се потпуно, а не делимично уклања из правног живота.

fms,

gee 7.2009.

10 др Зоран Ивошевић – Лист „Данас“ од;

6 у