Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као..., Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

ниоцу због извршења (или покушаја) кривичног дела!. Она се примењује против и мимо воље учиниоца кривичног дела као одговор друштва на његову противправну делатност. Састоји се у одузимању или ограничавању његових слобода или права. Принудни, ретрибутивни карактер казне произилази из следећих њених карактеристика“ :

а) темељ казне је учињено кривично дело,

6) кажњава се учинилац који је скривио кривично дело,

ц) казна мора бити сразмерна тежини учињеног кривичног дела,

д) казна мора бити сразмерна кривици учиниоца,

е) учинилац кривичног дела има право да буде кажњен као припадник друштвене заједнице на основу његове дужности учествовања у успостављању кривичним делом нарушеног правног поретка,

ф) казна је негација поремећеног стања које је изазвано кривичном делом и

г) казна је везана за учињено кривично дело и примењује се управо јер је такво дело учињено, па има опомињуће и застрашујуће деловање, јер зло садржано у казни стиже сваког ко је зло учинио својим кривичним делом.

Кривични законик Републике Србије у члану 43. предвиђа следеће врсте казни које се могу изрећи физичким лицима“. То су: 1) казна затвора, 2) новчана казна, 3) рад у јавном интересу и 4) одузимање возачке дозволе. Казна затвора се може изрећи само као главна казна, док се остале казне могу изрећи и као главне и као споредне казне. Свака од наведених казни има одређену сврху“ која је оређена у члану 42. КЗРС на следећи начин као : а) спречавање учиноца да чини кривична дела и утицање на њега да убудуће не чини кривична дела, 6) утицање на друге

13 Казну одређује легалитет, али и легитимитет њене примене. Али примена казне не значи потпуну арбитрерност органа који је изричу. Легитимност казне управно захтева да се примена ових мера сведе на оне случајеве и на ону меру која је нужна за остварење опште сврхе примене кривичних санкција. Ако се пак тај циљ може остварити применом неке друге кривичне санкције код које је принудни (ретрибутивни) карактер заступљен у мањој мери, тада кажњавање губи свој легитимитет и претвара се у одмазду према учиниоцу због извршеног кривичног дела (Љ. Казаревић, Коментар Кривичног законика Републике Србије, Београд, 2005. године, стр. 159).

14 2.Ногуане, Кагпепо pravo, Op¢i dio, Zagreb, 2003. godine, crp. 156.

15 М.Бабић, И.Марковић, Кривично право, Општи дио, Бања Лука, 2008. године, стр.374-377.

16 В. Видовић, Еволуција концепције о сврси кажњавања с посебним освртом на казну лишења слободе, Годишњак Правног факултета у Бања Луци, Бања Лука, број 4/1980. године, стр.149-167.