Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као..., Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

да не чине кривична дела и ц) изражавање друштвене осуде за кривично дело, јачање морала и учвршћивање обавезе поштовања закона".

Казна лишења слободе (казна затвора)“ је основна врста казне коју суд у кривичном поступку може изрећи пунолетном учиниоцу кривичног дела. Она се састоји у одузимању слободе кретања учиниоцу кривичног дела за, у судској пресуди, одређено време“и његовом смештају у одређену заводску установу. Највећи број кривичних дела у Кривичном законику је запрећен управо овом врстом казне јер она пружа највише могућности да се оствари сврха кажњавања, која се састоји у преваспитању и ресоцијализацији осуђеног и његовом поновном укључивању у нормалан друштвени живот. Казна затвора може се изрећи као главна казна, и то само онда када је законом прописана за одређено дело. При томе она не може бити краћа од тридесет дана, нити дужа од двадесет година (члан 45. КЗ РС). За најтежа кривична дела и најтеже облике тешких кривичних дела може се законом прописати и казна затвора од тридесет до четрдесет година (казна дуготрајног затвора). Казна дуготрајног затвора се не може прописати као једина главна казна за поједино кривично дело већ у алтернацији са казном затвора, с тим што је законом искључена могућност њеног изрицања млађем пунолетном лицу (лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21. годину живота)“.

Новелом Кривичног законика из септембра 2009. године унета је могућност да осуђеном лицу коме је изречена казна затвора у трајању до једне године, суд може одредити да се ова казна изврши на тај начин што осуђени не сме да напушта просторије у којима станује, осим у случајевима који су прописани законом из области извршног кривичног права“. То значи да се на овај начин уводи могућност примене "кућног

17 М. Вешовић, Сврха кажњавања и систем кривичних санкција у југословенском кривичном праву, Правна мисао, Сарајево, број 5-6/1987. године, стр. 11-32 године, стр.99-107.

18 У правној теорији има схватања према којима постоје заправо три модалитета одузимања слободе приликом кривичноправне принуде : казна затвора, казна дуготрајног затвора и казна малолетничког затвора. Прва два модалитета нису различите врсте казни затвора већ се разликују само по дужини трајања. Први модалитет има редовну примену, а други је изузетак. Трећи модалитет је посебног карактера због лица према коме се може изрећи (Ж. Хорватић, Казнено право, Опћи дио, оп.цит. стр. 174)

19. Д. Јовашевић, Појам и карактеристике казне затвора у југословенском праву, Зборник радова Правног факултета у Нишу, Ниш, 2002. године, стр. 177-198.

20 Д. Јовашевић, Извршење казне затвора према новим законским решењиам, Право, теорија и пракса, Нови Сад, број 9/1999. године, стр.26-35.

21 Закон о извршењу кривичних санкција је објављен у Службеном гласнику

23