Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као... Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

Европска конвенција о надзору над условно осуђеним или из затвора условно пуштеним осуђеницима из 1964. године, 2) Резолуција Савета Европе број 1. о условној осуди, пробацији и другим алтернативама затвора из 1965. године, 3) Резолуција Савета Европе број 10. о неким пеналним мерама алтернативним затвору из 1976. године те 4) Препорука Савета Европе број 16. о друштвеним санкцијама и мерама из 1992. године, У односу на казне, алтернативне или парапеналне мере“ имају низ предности које се могу свести на следеће: хумани карактер, мањи степен репресивности, успостављена сарадња са окривљеним и његов активни однос у извршењу мере, постизање репарације (накнаде) штете оштећеном, учешће друштвене заједнице у извршењу ових мера и сл. чиме се лакше и брже постижу ефекти ресоцијализације. И поред наведених предности примена алтернативних мера још увијек наилази на низ противника“.

Тако се против ових мера истичу следећи недостаци: оне могу да представљају појачано средство репресије (и то средство "суптилне" репресије), на овај начин окривљени може да избегне кривични поступак (код поравнања окривљеног и оштећеног), доводе до неједнакости учинилаца кривичних дела зависно од њиховог имовинског стања, примена ових мера поскупљује и продужава поступак изрицања и извршења кривичних санкција, њихова честа примена слаби поверење грађана у правду и правну државу и на крају примена ових мера захтева прибављање низа података о окривљеном и његовом окружењу што продужава и поскупљује кривични поступак.

41. Мере упозорења

Као алтернативе или субститути казне, условна осуда и судска опомена су најраније настале и дуго времена су биле најпогодније мере за замену кратких казни затвора које су изречене за лакша кривична дела, ако су учињена под извињавајућим околностима и од њихови учиниоци нису лица која су склона криминалној делатности где би казна имала

28 Ова Препорука у правилу број 3. изричито одређује да ће се алтернативне мере примењивати само у случају када суд стекне уверење да код учиниоца кривичног дела постоји спремност на: а) сарадњу и 6) испуњавање обавеза које из такве "алтернативне" мере произилазе.

29 У теорији се примена алтернативних мера сврстава у "секундарни механизам" друштвене реакције према учиниоцима кривичних дела који замењује примену "примарних мера" - кривичних санкција, другим врстама мера.

30. Н. Шурбановски, Супституција кратких казни затвора, Правна мисао, Сарајево, број 5.6/1989. године, стр. 61-63.