Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као..., Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

више штетан, него користан учинак. Сврха упозоравајућих санкција"! је према члану 64. КЗ РС да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна када се може очекивати да ће упозорење уз претњу казном (условна осуда) или само упозорење (судска опомена) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична делаз,

Условна осуда“ је одлагање изрицања или извршења казне учиниоцу кривичног дела под условом да за одређено време не учини ново кривично дело“. Ако условно осуђено лице не учини ново кривично дело у одређеном року и испуни друге услове који су му постављени од стране суда, тада до изрицања, односно извршења казне неће ни доћи, а лице ће се сматрати као да није осуђивано. У противном, условна осуда ће се опозвати, а таквом лицу казна изрећи, односно изречена казна извршити. У суштини условна осуда је опраштање казне учиниоцу кривичног дела од стране друштва под одређ еним условима, опраштање које је базирано на уверењу да ће се учинилац убудуће владати у складу са правним прописима и да неће чинити кривична дела. То уверење суда се заснива на постојању позитивних особина код учиниоца кривичног дела и постојању таквих околности које указују да се сврха кажњавања може остварити и без примене казне.

То значи да се изрицањем условне осуде учиниоцу кривичног дела утврђује казна, али се она не изриче што указује на карактер васпитнопрекорне и упозоравајуће санкције. У правној теорији се могу наћи и таква схватања према којима код условне осуде држава не одустаје од реакције на учињено кривично дело чиме се остварује праведност, те генерална и специјална превенција, али се према учиниоцу кривичног дела показује обзирност тако да се он поштеђује од извршења казне“. У

31 3. Томић, Х. Сијерчић Чолић, Условна осуда и судска опомена у пракси сарајевских судова, Правна мисао, Сарајево, број 5-6/1989. године, стр. 48-60.

32 М.Бабић, И.Марковић, Кривично право, Општи дио, оп.цит. стр. 422-442.

33 А. Маљевић, Условна осуда у пракси опћинских судова [и П Сарајево и Опћинског суда у Тузли, Криминалистичке теме, Сарајево, број 1-2/2004. године, стр. 105-127.

34 У савременом кривичном праву позната је и парцијана условна осуда. Тако чл. 132-31 Француског кривичног 3akona (Droit penal du 1992., Paris, 1994. godine, crp. 69-71) u un. 43. ayerpHjckor KpHBHYHOr 3aKounnka (E. Foregger, E. Serini, Strafgesetzbuch, Wien, 1988. водте, стр. 55-56) предвиђају могућност условног одлагања извршења само дела утврђене казне затвора. У том случају се условна осуда претвара у антиципирани условни отпуст. Иако је било предлога да се овакво решење уведе и у ново хрватско кривично право, он ипак није прихваћен (А. Кипом1е, Хакопзка гјебепја и зује ц рптјепе mjera upozorenja, sigurmosnih mjera i oduzimanja imovinske koristi, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, broj 2/2000. godine, erp. 354.

35 П.Новоселац, Опћи дио казненог права, Загреб, 2004. године, стр. 379.