Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као... Радно и социјално право, стр. 17-40, ХТУ (1/2010)

неким правним системима условну осуду као врсту кривичне санкције поред суда могу да изричу и други вандсудски органи (нпр. председник републике као највиши орган извршне власти)“.

У кривичном праву Републике Србије условна осуда је самостална кривична санкција где суд кривично одговорном учиниоцу кривичног дела утврђује казну“ и истовремено одређује да се она неће извршити ако осуђени за време које суд одреди, а које не може бити краће од једне ни дуже од пет година (време проверавања или време кушње“) не учини ново кривично дело (члан 65. КЗ РС). При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду, суд ће водећи рачуна о сврси условне осуде осуде, посебно узети у обзир следеће околности: личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после учињеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено". Условна осуда се појављује у два облика и то као: 1) обична условна осуда или (условна осуда у класичном смислу) и 2) условна осуда са заштитним надзором.

Условна осуда са заштитним надзором“ је други облик или модалитет ове упозоравајуће санкције. Суд може одредити да се учинилац коме је изречена условна осуда стави под заштитни надзор у смислу члана 72. КЗ РС ако се с обзиром на његову личност, ранији живот, држање после учињеног кривичног дела, а нарочито његов однос према жртви кривичног дела и околности извршења дела може очекивати да ће се заштитним надзором потпуније остварити сврха

36 Такав је случај у Републици Хрватској где условну осуду као замену за казну затвора може да изрекне и председник републике у поступку за помиловање осуђеног лица сходно чл. 3. ст.1. Закона о помиловању.

37 Нека инострана кривична законодавства, нпр. Закон о судовима за младеж Републике Хрватске из 1998. године у чл. 27., познају институт задржавања изрицања казне малолетничког затвора који је сличан условној осуди. Овде се такође ради о одлагању изрицања казне малолетничког затвора малолетнику који је крив за извршено кривично дело с тим што је време проверавања од једне до три године. По истеку рока од једне године од почетка времена проверавања суд може на основу нових чињеница саопштених од стране центра за социални рад да дефинитивно одустане од изрицања казне малолетничког затвора ако се увери да малолетник убудуће неће вршити кривична дела (Ж. Хорватић, Кривично право, Опћи дио, оп.цит.стр. 231-232).

38 Време проверавања, време кушње или време пробације се одређује на основу уверења суда (оцене) о дужини времена које је потребно у конкретном случају за остварење специјалне превенције као сврхе остварења ове кривичне санкције. У том случају суд треба да процени колико је времена потребно за специјално превентивно дејство (П. Новоселац, Опћи дио казненог права, оп.цит.стр. 387).

39 Р. Купчевић Млађеновић, Мјесто и значај условне осуде у савременом кривичном праву, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, Сарајево, 1959. године, стр. 109-131.

40 Ф. Бачић, Увјетна осуда у југословенском кривичном законодавству, Правна мисао, Сарајево, број 5-6/1989. године, стр. 20-30.