Radno i socijalno pravo

Проф. др Драган Јовашевић, Проф. др Борисалв Петровић, Примена казне рада у јавном интересу као... Радно и социјално право, стр. 17-4 0, XIV (1/2010)

ове мере наставља да обавља своје занимање (професију), ц) не прекида се брачни и породични живот суђеног, д) мањи су трошкови извршења ове мере, е) нема могућности за ширење "криминалне заразе" и сл.

5,1. Појам и садржина рада у јавном интересу

Рад у јавном интересу је у кривичном праву Републике Србије предвиђен као врста казне. Заправо, ради се о алтернативи казни затвора! која се може изрећи у кратком трајању, у ситуацијама када се ради о учиниоцу кривичног дела који није испољио већи степен тежине и опасности, нити су проузроковане теже последице дела“.

Рад у јавном интересу као врсту казне одређују следећи елементи:

1. друштвено користан рад“. У пракси се као фактичко питање јавља утврђивање који се рад сматра "друштвено корисним радом". Наиме, сваки људски рад би требао да буде друштвено користан, дакле, продуктиван, те да се њиме стварају нова друштвена добра (материјалне или духовне садржине) или нове вредности. То даље значи да овако одређени рад не сме бити сврха сам себи, тако да се његовом применом само "бесциљно троши човекова енергија и време" без стварања нових добара. Такав рад не сме да буде бесмислен и бесциљан, безсврсисходан и понижавајући. Наиме, овако одређен рад има карактер компензације друштву за штету која му је проузрокована извршењем кривичног делаг. Ради се, заправо, о осуди уз симболичку репарацију за учињено кривично дело уз очекивање да је то од користи и за појединца и за

друштво.“

57 Као папенална мера рад за опште добро на слободи (рад у јавном интересу и сл) уведен је у Великој Бритајнији 1972. године под називом “' цоммуниту сервице ордер" као начин да се осуђеном пружи прилика да да користан допринос друштвеном животу и тако испуни морални дуг према друштву. Осуђени не напушта своје радно место нити мења животну средину, а казна се своди на губитак слободног времена осуђеног будући да он за то време она обавља друштевно користан рад (П. Новоселац, Опћи дио казненог права, оп.цит. стр. 350).

58 3. Шепаровић, Алтернатива казни затвора, Правна мисао, Сарајево, број 5-6/1989. године, стр. 5-19.

59 V.Zakman Ban, Z.Suéur, Zagtitni nadzor uz uvjetnu osudu i rad za opée dobro na slobodi - zakonske i provedbene implikacije, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, Zagreb, broj 2/1999. godine, crp. 636-641.

60 И.Симовић Хибер, Нова схватања о положају жртве у кривичноправној теорији и процесном праву и алтернативне кривичне санкције (или мере), Зборник радова, Поједносављене форме поступања у кривичним стварима и алтернативне кривичне санкције, Златибор, 2009. године, стр. 249.

61 И.Марковић, Радза опште добро на слободи у законодавствима на југословенским просторима, Правна ријеч, Бања Лука, број 19/2009. године, стр. 126-129.