Radno i socijalno pravo

Мр Саша Першић, Менаџмент здравственог система, Радно и социјално право, стр. 65-79, ХТУ (1/2010)

6. Недовољно примењивање метода менаџмента на бази циљева 7. Недовољно познавање постављених циљева установе, програма 8. Став да само лекар може бити руководилац здравствене установе 9. Недовољна мотивисаност здравствених радника.

У проблеме објективне природе спадају сви они који настају као последица недостатка свих врста ресурса, међу којима су примарни:

1. Лекари и остали здравствени кадар нису едуцирани здравственим менапментом

2. Менаџментску функцију обавља лекар администратор а не школовани здравствени менаџер

3. Недовољно средстава за здравствену заштиту

4. Повећање трошкова здравствене заштите на рачун примене високо специјализоване, често неадекватне и непотребне технологије

5, Централизован систем управљања

6. Зависност у доношењу одлука од више инстанце, ауторитета

7. Доношења одлука најчешће без одговарајуће анализе и процеса.

РЕЗИМЕ

Као што је општи друштвени развој и развој менаџмента утицао на развој здравственог менаџмента, тако је и развој здравственог менаџмента утицао на развој здравственог система.

Данас, када је тај систем доста развијен, нарочито у развијеном делу света, када је неопходан друштву за његов социјално-економски развој, када је постао систем који троши један добар део укупног националног дохотка, када је све компликованији и комплекснији и када у њему ради велики број високо стручних кадрова, управљање и руковођење њиме се не може и не сме оставити, односно спроводити без јасног концепта развоја, одговарајућих принципа и доброг менаџмента.

Из свега претходно изнетог може се закључити да је утицај здравственог менаџмента на здравствени систем и обрнуто био различит у различитим периодима општег друштвеног развоја, али и у разним периодима развоја здравственог система, здравствене заштите, као и здравственог развоја, односно здравственог стања становништва.

Такође, у руковођењу здравственим системом све већи значај добија децентрализација путем преноса ауторитета и средстава на средње и ниже делове система. И поред тога,осећа се све већа потреба за едукованим, школованим здравственим кадром.